ВОКОВИЗУЕЛ

ВОКОВИЗУЕЛ, облик уметничког вишемедијског изражавања заснованог на синтези речи (звука) и слике (представе), поетског и визуелног. Термин је увео Владан Радовановић почетком 70-их година ХХ в. Његова прва истраживања почињу 1954, а развијају се у сложену вишемедијску структуру од 70-их година ХХ в. Године 1973. он је предложио да се под термином вербо-воко-визуелно (ВВВ) означи интеграција различитих медијских својстава, као и различитих својстава авангардних уметничких покрета који теже вишемедијском деловању и превазилажењу конвенционалних граница стваралачких уметничких дисциплина: авангарди 20-их година ХХ в., флуксуса, концептуалне уметности, електронске и електроакустичке музике. Иако употребљава реч, стих, симболичко слово, калиграме, типограме и фонетске песме, в. је означавајућег значења. До сродних теза дошли су и Маршал Маклуан, Ламберто Пињоти и Вера Хорват Пинтарич. У домену в. (ВВВ) на српској и међународној уметничкој сцени незаобилазан је уметнички и теоретичарски рад Владана Радовановића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Радовановић, Пустолина, Бг 1968; Лик--значење--звук, Н. Сад 1973; Вербо-воко-визуел: вербо-воко-визуел у Југославији 1950--1980, Бг 1982; Воковизуел, Бг 1987; Ј. Денегри, Седамдесете: теме српске уметности, Н. Сад 1996; В. Радовановић, Пројектизам, Бг 2011.

Л. Мереник