ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ, највиша научна, уметничка и културна установа у Војводини од 1979, а од 1992. Огранак САНУ. Организовала je истраживања и активности у области научног и уметничког стваралаштва у оквиру задатака Академије, посебно оних везаних за подручје Војводине. Скупштина САП Војводине основала је ВАНУ 20. VI 1979, са седиштем у Новом Саду. Председници установе били су: Богољуб Станковић (1979--1984), Славко Боројевић (1984--1988), Александар Фира (1988--1989), Мирослав Радовановић (1989--1992). Академија се уселила у зграду Платонеума 31. V 1981 (до тада је радила у простору који је уступило Извршно веће САП Војводине у својој згради и Веће Савеза Синдиката САП Војводине), палату коју је још 1861. купио владика Платон Атанацковић са амбицијом да ту буде будући „Српски академски институт". ВАНУ је имала Одељење природних наука и Одељење друштвених наука и уметности.

Остваривала је сарадњу са научним, уметничким и културним установама у Војводини, посебно са Универзитетом у Новом Саду, Матицом српском и културним организацијама мањинских народа Војводине. Остваривала је и плодну међународну научну сарадњу у оквиру споразума и протокола које је потписивао ондашњи Савет академија наука и уметности -- са академијама САД, СССР, Кине, Пољске, Чехословачке, ДР Немачке, Мађарске, Бугарске, Аустрије, Велике Британије, Италије, Грчке и СР Немачке. ВАНУ је 1980. отпочела рад на пројекту Енциклопедије Војводине, који је 1989. обустављен. Научна трибина основана је 1986. У оквиру рада ВАНУ редовно су одржавани стручни и радни састанци водећих југословенских и страних проучавалаца књижевности Colloquia litteraria (1982--1989), са посебним акцентом на темама из области метрике, односа усменог и писаног у књижевности и култури, а координатор је био Светозар Петровић. Од оснивања ВАНУ одржано је више научних скупова у чијој су организацији учествовали САНУ, Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет у Новом Саду, Факултет техничких наука у Новом Саду, Музеј Војводине и др., као и скупови из области природних, техничких и медицинских наука, културе, просвете и осталих друштвених наука. Прва изложба у ВАНУ, Слике и темпере 1963--1987 Милана Коњовића, одржана је 1989. Изложбе су биле део редовних активности. ВАНУ је издавала Годишњак, академске беседе, радове, зборнике радова са научних скупова, музичка издања, посебна издања, издања за Савет академија СФРЈ. Библиотека ВАНУ, као стручни и радни део Академије, обављала је размену публикација са свим библиотекама академија бивших југословенских република.

Након доношења Закона о САНУ 17. VII 1992, Народна скупштина Републике Србије донела је Указ о проглашењу. Даном ступања на снагу овог Закона престао је да важи Закон о САНУ и Закон о ВАНУ, и то је уједно био акт о престанку рада и постојања ВАНУ. Председништво САНУ донело је 24. IX 1992. одлуку о оснивању Огранка САНУ у Новом Саду. Сва 32 члана ВАНУ постали су чланови САНУ у чланском статусу који су имали и у ВАНУ. Интеграција је омогућила да чланови Огранка делују на укупном простору Србије, а истовремено да задрже битне елементе аутономије у погледу креирања плана и програма рада и активности. Организовање и руковођење Огранком уређено је Законом о САНУ, Статутом САНУ и Правилима Огранка САНУ од 25. XI 1993. Правилима су дефинисани делатност Огранка, чланство, предлагање нових чланова и управљање Огранком.

ИЗВОР: В. Латов (ур.), Закон о Српској академији наука и уметности; Статут Српске академије наука и уметности; Правила Огранка у Новом Саду Српске академије наука и уметности, Н. Сад 1994.

ЛИТЕРАТУРА: И. Сели (ур.), Настанак Војвођанске академије наука и уметности, Н. Сад 1981; Годишњак XCIX за 1992, Бг 1993; З. Ковачевић (ур.), Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду, Н. Сад 2009.

Г. Ђилас