ВОЈНОВИЧ, Владимир Николајевич

ВОЈНОВИЧ, Владимир Николајевич (Войнович, Владимир Николаевич), књижевник, песник, драматург (Стаљинабад, СССР, 26. IX 1932). Син Николаја Војновича, новинара, преводиоца српских народних песама. По очевој линији је српског порекла из породице помораца који су у Русију дошли почетком XIX в. Због политичких прогона породица се често селила и В. се није редовно школовао. Као дете радио је у колхозу, по грађевинама, у фабрици, на железници. Популарну астронаутску химну 14 минута до старта (1960) написао је као сарадник Московског радија. Књижевну славу стекао је прозом. Прва књига приповедака, Хочу быть честным (Хоћу да будем поштен, Москва 1963) донела му је поред књижевних признања и званичне идеолошке осуде. Због учешћа у покрету за људска права искључен је из Савеза совјетских писаца (1974). Роман који га је прославио широм света, Жизнь и необычайные приключения солдата Ивана Чонкина (Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина), изашао је у самиздату у Франкфурту (1969) без имена аутора. Децембра 1980. протеран је из СССР, а 1981. лишен је држављанства (враћено му је указом 1990). До 1992. живeo je у Немачкој. Дела В. су награђивана (Државна награда Русије 2000, награда „Андреј Сахаров" 2002), екранизована и драматизована. Члан је руског ПЕН-клуба. Од 1991. инострани је члан САНУ. На српски језик преведена је већина његових дела: Москва 2042, Бг 1988; Иванкијада, Н. Сад 1991; Капа, Ср. Карловци 1996; Замисао, Бг 2002; Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина, I--III, Зр 2009.

ДЕЛА на руском: Монументальная пропаганда, Москва 2004; Автопортрет: роман моей жизни, Москва 2010; Сказка о глупом Галилее, Москва 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Попноваков, „Наш Владимир Војнович", ЛМС, 1988, 442, 3; М. Јовановић, „Реч на вечеру В. Војновича", Књижевна реч, 1990, 355; С. Радовић, Реч по реч, Рума 2001; Ј. Врбавац, „Чонкин у Америци", Руски алманах, 2010, 15.

Г. Радојчић Костић