ВОЈНОТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ

ВОЈНОТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ, прва и највећа војна научноистраживачка установа у Србији, саставни део Министарства одбране Владе Србије. ВТИ је oснован у Београду наредбом начелника Генералштаба Југословенске армије 1948, са задатком да проучава наше и страно наоружање и опрему, да пројектује и разрађује документацију и у сарадњи са нашом индустријом организује производњу новог и усавршеног постојећег наоружања и војне опреме (НВО), да ствара и усавршава стручни и научни кадар, да сарађује са сродним цивилним установама и ради све друге задатке из области војне технике. Послујући једно време као Управа за војнотехничка истраживања и развој ЈНА, ВТИ од 1973. ради као јединствена истраживачко-развојна целина за копнену војску (ВТИ КоВ), а посебно се организује Технички опитни центар. У то време ВТИ је имао у свом саставу више сектора (за класично наоружање, за ракетно наоружање, за материјале и заштиту, за електронику, за НХ заштиту, за документацију и информације), као и потребне помоћне службе. Организација ВТИ се даље развија, и у 1987. постоји девет истраживачких сектора и више самосталних одељења, усмеравајући свој рад све више на развој сложених система НВО, као и на широку сарадњу са одговарајућим цивилним научним и образовним установама. Данас ВТИ располаже са 22 савремене лабораторије. Неке од њих су од међународног значаја, неке су јединствене на подручју Балкана, а већина превазилази војни значај и могу се сматрати националним ресурсом Републике Србије. У свом вишедеценијском и веома успешном раду, у ВТИ је пројектована и у нашим фабрикама организована производња великог броја средстава НВО (преко 1.300 средстава до 2011. је у оперативној употреби у Војсци Србије). Треба да се истакне брдски топ 76 мм М48 (1949, који је ушао у наоружање и других армија); полуаутоматска и аутоматска пушка калибра 7,62 мм М59 и М70 (крајем 50-их); противоклопни топ 100 мм ТОПАЗ (1984); четвороцевни ПА митраљез 12,7/4 и касније четвороцевни бродски топ 20/4 М75 (средином 70-их); бестрзајни топ 82 мм М60А; хаубица-топ 152 мм М84 (1984); лаки минобацач 120 мм са активно-реактивном мином М74 (1979); ручни бацачи ракета М79 ОСА и М80 ЗОЉА; самоходни вишецевни лансери ракета ОГАЊ и касније ОРКАН (крајем 80-их); противоклопно лансирно оружје ПОЛО-М83 са системом вођења ракета МАЉУТКА; наоружани хеликоптер ХН-41М са ракетама МАЉУТКА и самовођеним ракетама СТРЕЛА -- 2м (1978); ракетни мотори ПЛАМЕН, СКАКАВАЦ, ОГАЊ, МУЊА; тенк М-84, који је продаван на многим тржиштима у свету (80-их); оклопни транспортер М-60А и борбено возило пешадије БВП М-80 (средином 80-их), које је било на нивоу најбољих конструкција возила овог типа у свету, и многи други. Новом трансформацијом Војске Србије ВТИ је интегрисан са Ваздухопловно-теничким институтом из Жаркова и задужен је за истраживања и развој наоружања и војне опреме за сва три вода војске Србије: Копнена војска, Ратно ваздухопловство и Противваздушна одбрана и Ратна морнарица. У току је развој нових средстава, међу којима посебно треба да се истакну самоходна хаубица 122 мм СОРА, самоходни вишецевни модуларни лансер ракета ЛРСВМ, тактичка беспилотна летелица великог домета, авион ЛАСТА и други. Оснивањем Универзитета одбране 2011, који је објединио Војну академију и Војномедицинску академију, ВТИ је постао саставни део овог Универзитета. За све ове задатке институт је окупио велик број врсних стручњака и научника, а запошљава неколико десетина лица са највишим научним и наставним звањима. Осамдесет одсто запослених ВТИ-а чини истраживачки кадар. Да би даље ширио кадровске потенцијале, институт је иницирао оснивање Катедре за војно машинство на Машинском факултету у Београду, а највећи број професора је био са ВТИ (Б. Станисављевић, М. Опачић, Ј. Тривунац, Ђ. Јауковић, Б. Ћатиповић, О. Вучуровић, А. Стаматовић, Ј. Виличић, Д. Драшковић, С. Миновић, Ј. Мандић, М. Секулић, и др.).

ЛИТЕРАТУРА: 40 година Војнотехничког института КоВ, Бг 1988.

Ј. Тодоровић