ВОЈИСЛАВИЗАМ

ВОЈИСЛАВИЗАМ, појам који означава велику популарност поезије В. Илића у читалачкој публици и њено дјеловање на српске и хрватске пјеснике крајем XIX и почетком XX в. (Ј. Скерлић, 1907). Касније су појам прихватили и други историчари српске књижевности (Д. Живковић, М. Павић, Ј. Деретић, Д. Витошевић, П. Палавестра), уз ширење и модификовање његовог основног значења, те се под њим чак подразумијева посебан пјеснички правац на размеђу XIX и XX в. Њим се обухвата и опонашање стила и облика Илићевог пјесништва, али прије свега велик утицај на преображај српског стиха, пјесничког језика (лексика и дикција), тематике и настајање новог нивоа артифицијелности. Тим утицајем су захваћене све области српске пјесничке ријечи, широк и уједначено повољан пријем у књижевној критици, међу читаоцима и антологичарима. Неповољне стране утицаја В. Илића су биле у лакој схематизацији (опонашању) његовог језика и стиха, те се в. нарочито огледао у пјесничким дјелима епигона (В. М. Јовановић, браћа Илић, Д. Марковић, М. Митровић и др.), међу којима су у првим фазама свог пјесничког рада били и највећи српски па и хрватски пјесници модерне (Ј. Дучић, М. Ракић, В. Петковић Дис, М. Јакшић, А. Шантић; В. Видрић, С. С. Крањчевић, М. Беговић).

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Дучић, „Споменик Војиславу", Дело, 1902; Ј. Скерлић, „В. Ј. Илић", у: Писци и књиге, 3, Бг 1908; М. Павић, предговор у: В. Илић, Сабрана дела, Бг 1961; Д. Витошевић, Српско песништво 1901--1914, 1, Бг 1975; В. Живковић, Војислављевци -- одраз и израз поезије В. И., Бг 2002.

Д. Иванић