Прескочи до главног садржаја

ВОЈИНОВИЋ

ВОЈИНОВИЋ, Бранислав, драматург, редитељ, управник (Пожаревац, 22. VII 1892 -- Београд, 2. IV 1951). Дипломираo филозофију на Париском универзитету 1919. У Паризу остао још две године и студирао позоришну уметност код чувеног редитеља Фирмина Жемијеа. Вратио се у Краљевину СХС 1921, али је ускоро наставио позоришне студије у Прагу, где је упознао рад трупе МXAT. Потом је 1922. отишао у Пољску, где је боравио у Варшави, Кракову и Лавову и докторирао из филозофије радом о Декарту. По повратку био суплент Женске учитељске школе у Новом Саду, те секретар-драматург, а убрзо и управник Народног позоришта. На тој дужности био је до 1928. када је постављен за управника НП у Скопљу (1928--1935). Службу завршио као управник НП у Београду (1935--1939). Бавио се режијом, претежно класичних дела, истичући психолошку интерпретацију драмског текста и његове поруке. У НП у Новом Саду поставио је драме Заузеће тврђаве (С. Гитри), Главна ствар (Н. Јеврејинов), Каботени (Е. Пајерон), Ташана (Б. Станковић) и Игра у дворцу (Ф. Молнар), а у Скопљу Сирано од Бержерака (Е. Ростан), Патриота (А. Најман), Госпођа с камелијама (А. Дима Син), Хамлет (В. Шекспир), Фауст (Ј. В. Гете), Живи леш (Л. Толстој), Топаз (М. Пањол) и Пустолов пред вратима (М. Беговић). Носилац је Албанске споменице (1921), ордена Св. Саве (1924) и Белог орла (1934), пољског Ордена Витез правде (1933), француског Ордена Легије части (1936), бугарског Ордена Св. Александра (1936) и чехословачког Ордена Бели лав (1938).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, „Руководиоци Народног позоришта у току једног века", ГГБ, 1967; З. Т. Јовановић, „Свако вече у управничкој ложи (Стогодишњица рођења др Б. Војиновића)", Позориште, Н. Сад, 1992, 3--4; З. Т. Јовановић, „Управник три међуратна позоришта", Театрон, 1993, 78/79/80.

З. Т. Јовановић