ВОЈИНОВИЋ, Милорад

ВОЈИНОВИЋ, Милорад, архитекта, конзерватор (Ниш, 24. I 1937 -- Ниш, 12. XI 1998). Архитектонски факултет у Београду завршио 1962. Претежни део радног века провео у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Нишу, бавећи се заштитом културне баштине („Архитектонска визија и ток рестаурације Споменика на Чегру", Градина, 1971, 7--8; Заштита споменика културе јужноморавског и тимочког региона, Ниш 1983). Најзначајнији радови на конзервацији и рестаурацији: Споменика Стевану Синђелићу на Чегру (1971, 1989), Конака кнеза Тодорчета или Куће са аркадама (1974--1980) и комплекса Мокрањчеве куће (1980--1981) у Неготину, зграде Основне школе у Сокобањи (1986--1988), старе цркве Пресвете Богородице (1973--1975, 1989--1992), зграде Начелства и Општине (1994--1996) и Окружног и среског суда (1994--1996, и С. Миловановић) у Лесковцу, Гигине куће (1979--1981) у Власотинцу, зграде Основне школе (1984), Старог начелства (1987--1988) и Градске чесме (1993) у Прокупљу, зграде Учитељске школе (1995, и К. Стојковска) у Алексинцу, Пашиног конака (1975--1983) у Врању, те Ћеле-куле (1982--1984), Пастеровог завода (1978--1984), зграде Универзитета (1976--1978, 1986--1988), комплекса Дуванске индустрије (1984--1992), зграде Нишког акционарског друштва (1989) и старе Општине и Суда (1989) у Нишу.

ДЕЛА: и Б. Андрејевић, „Архитектонска баштина Врања", ВГл, 1979, 12--13; „Конзерваторско-рестаураторски радови на споменицима културе у Неготину", ГДКС, 1982, 6; „Старо градско језгро Неготина као урбана целина споменичког карактера", Развитак, 1982, 2; „Градитељско наслеђе Зајечара", Развитак, 1982, 4--5; „Архитектонско наслеђе Лесковца (1878--1940)", ЛЗ, 1985, 25.

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, „Милорад Мика Војиновић (1937--1998)", Архитектура, 1999, 13.

М. Јанакова Грујић