ВОДОПИЋ, Мато

ВОДОПИЋ, Мато, књижевник, бискуп, учитељ (Дубровник, 13. XII 1816 -- Дубровник, 13. III 1893). Гимназију је похађао у Дубровнику и намеравао да се, попут оца, посвети поморству. Одустао је и завршио теологију и филозофију у Задру. За свештеника је заређен 1840. и скоро четири деценије провео је у дубровачким жупама вршећи истовремено и учитељску службу. Од 1879. заузимао је високе положаје у дубровачкој цркви као каноник и дубровачки бискуп. Књижевним радом бавио се од ране младости (као ђак гимназије почео је да пише на италијанском језику), као и фолклористиком (прикупља етнографску грађу, описује обичаје), док је службовао у дубровачким селима. Деловао је у кругу писаца Срба католика. Осим малог броја лирских песама, написао је неколико развијених новела са темама из дубровачке прошлости и из патријархалног сеоског живота. Неке од њих објављене су у дубровачкој периодици (Дубровник-забавник, Словинац). Његову прозу, у којој је препознат одјек романа A. Манцонијa Вереници (I promessi sposi), одликује реалистички стил у приповедању: то је, уз нови приступ фолклорним темама, допринело да његове новеле заузму препознатљиво место у дубровачкој књижевности XIX в.

ДЕЛА: Робињица, Дубр. 1875; На Доборскијем развалинама, Дубр. 1881; Тужна Јеле, Дубр. 1886; Л. Паљетак (прир.), Ђеневрија, пиларска приповијест, Дубр. 2004; С. Стојан (прир.), Стољећа хрватске књижевности, Зг 2005; Марија Конавока, Дубр. 2009.

З.лата Бојовић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)