ВОДОПАДИ

ВОДОПАДИ, места у речним коритима где се вода сурвава низ вертикални одесек стена. Уздужни профили река, посебно у почетним фазама формирања, састоје се из делова са различитим падовима, па чак и од вертикалних одсека. На местима на којима су падови велики формирају се брзаци и слапови, а на вертикалним одсецима в. Брзаци или букови су краћи потези речног корита, који имају велик пад и неправилан нагиб дна. Чести су код свих планинских токова у клисурама и кањонима, а пример су токови Нишаве у Сићевачкој клисури, делови токова Сврљишког Тимока, Ибра, Лима, Белог Дрима итд. Слапови су делови речног корита са неколико малих одсека који су на кратким растојањима преко којих се вода сурвава стварајући више малих в. и брзака. Најпознатији су слапови Мируше (Бели Дрим), Сопотнице (десна притока Лима) код Пријепоља, Вучјанке (десна притока Ветернице) код Лесковца, Црне реке (десна притока Градца) на Дивчибарама, слапови Арбиња (Дојкиначка река -- слив Височице) на Старој планини итд. В. настају на деловима корита на којима се вода сурвава низ вертикални одсек. Ти одсеци могу бити различитог начина настанка: тектонског (раседни), ерозивног и акумулативног. Тектонски или раседни в. настају на раседним одсецима, где је низводнији део тока спуштен дуж линије раседања. Ерозивни в. јављају се на местима на којима корито реке прелази из зоне отпорнијих стена у зону стена које лакше еродирају и оно се у њима брже усеца. На месту контакта јављају се одсеци, односно в. Акумулативни (травертински) в. јављају се у областима које су изграђене од кречњачко-доломитских стена. У њима речна вода има велику концентрацију раствореног калцијум-карбоната. На местима брзака и слапова, где се вода разбија преко постојећих прагова и стена, из ње се ослобађа кречњак и таложи у облику бигра, односно травертина градећи пречаге иза којих се формирају језера. На низводној страни пречаге формирају се в. Такви су Плитвички в., затим в. Прскало и Велики бук (у сливу Ресаве), Рипаљка на речици Градашници на Озрену (притока Моравице), Бледерија на истоименој реци (слив Реке, десне притоке Дунава у Кључу), Бели извори на северозападним обронцима планине Мали крш око 10 км југоисточно од Мајданпека. В. по сложености могу бити прости и сложени. Прости в. формирају се на једном одсеку, док се сложени формирају на више одсека који су у непосредној близини па се називају и каскадни в. Вертикалним усецањем (ерозијом) уздужни речни профили у касним фазама формирања добијају облик равномерно извијене линије параболичног облика, тзв. равнотежни профил, а на њима настају брзаци и в. Тај процес спречавају једино акумулативни в. Највећи в. у Србији је Копрен на Старој планини испод истоименог врха на Дабиџином потоку (слив Нишаве) на 1.820 м н.в. Каскадног је типа и на дужини од 148 м има пад од 104 м. На источним падинама Копаоника, 2,5 км источно од Панчићевог врха, на изворишној челенци Ђерекарске реке (слив Топлице) је в. Јеловарник, висине 75 м. На Старој планини, у сливу Топлодолске реке (слив Нишаве), на 1.450 м н.в. je Пиљски в., укупне висине 65 м, који чине две каскаде. В. Барска река налази се 10 км источно од Рашке, на десној страни Барске реке (слив Ибра) на Равном Копаонику, на надморској висини од 915 м. Полукружног је и каскадног облика, са висином од преко 50 м. Селски поток извире на планини Тари и на току до Перућког језера, савлађујући висинску разлику од 500 м, формирано је четрдесетак в. ерозивног постанка, висине и до 50 м.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Петровић, Геоморфологија, Бг 1980; Р. Лазаревић, Геоморфологија, Бг 2000.

В. М. Николић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)