ВОДИЧ КРОЗ КУЛТУРУ
ВОДИЧ КРОЗ КУЛТУРУ, публикација са основним подацима о установама просвете и културе. Један од првих објавио је Јован Суботић 1844, сабравши у јединственом издању податке о свим знаменитостима, школама, заведенијима, „сбиркама за науку", библиотекама, музејима, галеријама, позориштима и другим „општекорисним" заводима града Беча. У њему су били детаљно наведени услови уписа за српске ђаке, као и доступни пропратни садржаји у бечким установама културе.
Први в. кроз српску престоницу, Београд у слици и речи, објављен 1892. у Будимпешти на српском, француском, мађарском и немачком, имао је прилоге најугледнијих српских писаца свога времена. У поглављу Стање Београда у садашњости М. Р. Маринковића налазе се подаци о броју београдских сликара (11), књижевника (13), уредника и издавача новина (37), што употпуњује слику српске престонице, уз опширније образложена поглавља Знаменитости Београда Д. Живаљевића, Новинарство и књижевност С. Новаковића и Просветне и уметничке установе П. Ђорђевића. И доцнији в. кроз Београд или Србију знатну пажњу поклањали су установама културе и институцијама важним за представљање Кнежевине и Краљевине Србије. Када je после I светског рата Београд постаo престоница шире државне заједнице, потреба за публикацијама ове врсте све је више расла. Писан по наруџбини, један в. кроз Београд на француском изашао је и из пера Милоша Црњанског (1936). Најчешће илустровани, в. кроз српску престоницу и нову државну заједницу тежили су шире схваћеној информативности. Подаци о установама културе и споменичком наслеђу у њима су најчешће веома сведени, било да их пишу страни било српски аутори.
У XX в. форма в. се шири и на публикације појединих установа културе. Једна од првих публикација ове врсте је Вођа кроз Етнографски музеј у Београду (1924). Већина српских музеја објављује в. кроз своје сталне изложбене поставке, износи податке о свом историјату и саставу, често обнављајући издања у одређеним временским интервалима. В. намењене потенцијалним корисницима објављују и библиотеке, културни центри и друге установе културе. Посебну врсту в. издаје Завод за проучавање културног развитка (С. Мађановић, Водич кроз уметничка и сталешка удружења у области културе у СР Србији, Бг 1984).
ИЗВОРИ: Ј. Суботић, Бечъ и нъгове знатности, Будим 1844; Београд у слици и речи, Будимпешта 1892; Т. Радивојевић, Југославија у слици и речи: 1. Србија -- природне лепоте и историјске знаменитости у 208 чланака са 380 фотографија из путничких бележака и других списа, Бг 1913; Вођа кроз Етнографски музеј у Београду, Бг 1924; Ц. Л. Мајер, Београд: водич по југословенској престолници, Бг 1930; М. Црњански, Belgrade, Бг 1936.
ЛИТЕРАТУРА: Ђ. С. Костић, На брегу изнад река: Београд у водичима за путнике: (1800--1945), Бг 2009.
Љ. Ћоровић