ВОДЕНСКА ЕПАРХИЈА

ВОДЕНСКА ЕПАРХИЈА, добила је име по седишту у Водену, како су Срби назвали византијски град Едесу. Основ за ново име била је истоимена река (Водас или Едесеос) која протиче кроз град правећи шест водопада на висинској разлици од 100 м. Едеса је стари град у централним областима античке Македоније и њен главни град до V в. п.н.е., када је краљ Архелај (413--399) за престоницу прогласио Пелу. Римљани су Едесу назвали „Тврђава на води". Цар Душан освојио је град 1342/43. и прикључио га српској држави, али је у црквеном погледу припадао Охридској архиепископији.

У Водену је 11--22. XII 1916. био смештен српски двор са краљем Петром I Карађорђевићем и регентом Александром у посебној згради. Стари краљ Петар редовно је долазио на литургију у Цркву Св. Јована, што је записао у свом дневнику, као и то да је дао 500 драхми да се набаве нове богослужбене одежде и 500 драхми за поправку крова на цркви како би се на тај начин спречило даље прокишњавање. После I светског рата уговором у Неју (1919) део В. е. припао је Краљевини СХС, тј. дошао је под јурисдикцију Српске цркве. Благословом Цариградске патријаршије тај део је остао у саставу Српске патријаршије.

ЛИТЕРАТУРА: П. Карађорђевић, Ратни дневник 1915--1916, Бг 1984; Р. Милошевић, Српска црква у времену и простору, Смед. 2009.

Р. Милошевић