ВОДЕНКОС

ВОДЕНКОС (Cinclus cinclus), округласта птица кратких крила кратког напереног репа, у Србији једини припадник породице Cinclidae, јединствене међу певачицама (Passeriformes) по животу у сталном и непосредном додиру с водом у коју урања у потрази за храном. Притом, нема нарочитих морфолошких прилагођености, осим нешто гушћег и маснијег перја и капака на ноздрвама који се затварају када рони. Нема чак ни пловне кожице на иначе снажним и високим ногама. Дугачак је 18 цм, а распон крила му је 25,5--30 цм. Перја је црносмеђег па привидно личи на коса (Turdus merula), али је од њега мањи и није му сродан. Глава је браон а на грудима одрасли имају бели жабо, док су млади одоздо пиргасти. Лети брзо и право изнад воде. Својствени су му ритмични чучњеви, а при сваком обори реп и трепне белом жмурњачом. Утрчава или зарања у воду, а онда хода по дну или плива уз брзаке испод површине веслајући крилима. Живи на бистрим водама горњих токова планинских река и потока, са шљунковитим и каменитим дном, обично у клисурама и кањонима. Распрострањен је у Европи, Северозападној Африци и западним деловима Азије, а у Србији највише у планинским пределима, где живи невелика али стабилна популација, почетком ХХI в. процењена на 2.200--3.000 парова. Храни се воденим бескичмењацима, нарочито ларвама тулара (Trichoptera), које налази на дну или испод шљунка, а ретко једе и сасвим ситну рибу. В. је станарица. Оба пола певају а песма им је меко цвркутава, док је метални зов продоран као ударац чекића у наковањ. Гнезди се већ средином марта, а има обично по два легла годишње. Гнездо се налази у центру веће лоптасте творевине састављене од стабљика, корења, лишћа и длаке у удубљењу или на испусту на стени, међу камењем, на мосту, воденици и др. Носи 4--5 белих јаја, инкубација траје две недеље, а полетарци полећу са око три недеље.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови 1990--2002", Ciconia, 2003, 12.

В. Васић