Прескочи до главног садржаја

ВЛАХОВИЋ, Петар

ВЛАХОВИЋ, Петар, етнолог, антрополог, универзитетски професор (Слатина код Бродарева, 28. VI 1927). Студирао етнологију (1948--1952) на Филозофском факултету у Београду, где је докторирао 1958. Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антропологије завршио на Пекиншком универзитету (1955--1957), а потом је усавршавање наставио у Москви, Љубљани, Пољској (Познањ, Вроцлав, Краков), Италији, Бугарској и Грчкој. Радни век је провео на ФФ у Београду. Од 1950. до 1952. био је службеник „књижничар" (библиотекар) у Библиотеци Катедре за етнологију, а потом је од 1952. до 1992. на ФФ прошао кроз сва универзитетска звања, од асистента до редовног професора (1980). Гостовао је као професор на универзитетима у бившој СФРЈ, Пољској, Кини и Совјетском Савезу. Утемељивач је етничке и историјске антропологије на ФФ у Београду. Обављао је дужност шефа Катедре за етнологију народа Југославије и управника Одељења за етнологију, продекана ФФ (1975--1977), директора Етнографског института САНУ (1977--1982) и уредника његових издања. Поред универзитетске наставе, велику пажњу посвећивао је теренским истраживањима, те популаризацији етнологије и антропологије на радију, телевизији и на јавним трибинама. Предавао је етнологију народа Југославије, те установио предмете Увод у антропологију, Антропогенезу и Етничку антропологију. Поред етногенезе бавио се истраживањима материјалне и духовне културе Срба и других јужнословенских народа. Од 1950. активно сарађивао са Етнографским музејем у Београду, где је био и председник управног одбора и један од оснивача и утемељивача Фестивала етнолошког филма, Дана Етнографског музеја у Београду и награде „Др Боривоје Дробњаковић". Био је главни и одговорни уредник (1994--2000) и члан редакције Гласника Етнографског музеја у Београду. Учествовао је у оснивању Антрополошког друштва Југославије (1959) и био његов дугогодишњи председник (1968--2007), а од 1963. покретач и одговорни уредник едиција посебних издања и Гласника Антрополошког друштва Југославије. Оснивач је и члан Антрополошког друштва Европе, чијем је оснивању у Загребу председавао 1977. Од 1980. почасни је члан Сената Универзитета „Адам Мицкијевич" у Познању, од 1989. етнолошког, а од 1996. и антрополошког друштва у Пољској. Посебну пажњу научне јавности привукла је његова књига Народи и етничке заједнице света (Бг 1984) са освртом на проблематику етногенезе у антрополошкој и етнолошкој науци. Од 1996. члан је Белоруске антрополошке академије наука. За ванредног члана ЦАНУ изабран је 1988, а за редовног 1994. У ЦАНУ руководи одборима за етнологију и демографију, научним пројектима и потпројектима, а уредио је и више тематских зборника, међу којима су најзначајнији: Традиционална народна култура у Црној Гори (Пг 2000), Село у Црној Гори (Пг 2004), Демографска кретања и популациони проблеми у Црној Гори (Пг 2006), Етнологија града у Црној Гори (Пг 2008) и Павле Ровински и Црна Гора (Пг 2008). Добитник је разних домаћих и међународних признања, плакета, повеља, Ордена рада са златним венцем (1980) и Ордена заслуга за пољску културу (1985).

ДЕЛА: Санџачка војска и битка на Мојковцу 1915, Бг 1953; Бродарево и његова околина, Бг 1968; Обичаји, веровања и празноверице народа Југославије, Бг 1972; Живот и обичаји народа Кине, Бг 1973; У вртлогу живота, Пријепоље 1978; Писци наше етнологије и антропологије, Бг 1987; На животним раскрсницама, Пријепоље 1987; Kultura ludowa w Serbii, Krakov 1991; Човек у времену и простору, Бг 1996; Србија, земља, народ, живот, обичаји, Бг 1999; коаутор, Црна Гора на старим разгледницама, Пг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јевтић, Петар Влаховић, Бг 1996; Зборник радова посвећен академику Петру Влаховићу, Пг 2003; „Академик Петар Влаховић, професор Универзитета, уз 75 година живота и рада", ГЕМ, 2004, 67--68; Б. Челиковић, „Научно стваралаштво академика Петра Влаховића" (поговор), у: П. Влаховић, Србија, земља, народ, живот, обичаји, Бг 2011.

В. Марјановић