ВЛАТКОВИЋ, Жарко

ВЛАТКОВИЋ, Жарко, великаш (? -- ?, јул 1498). Син Влатка Ђурђевића и млађи брат војводе Иваниша Влатковића. На сцену ступа током лета и јесени 1452. у рату са херцегом Стефаном Вукчићем. Тада су га Дубровчани наговарали да сузбије активности брата Иваниша на измирењу са херцегом. Крајем 1452. херцег је добио помоћ Турака па је напао градове побуњеника. Нови у Луки је бранио В., херцег је опсео град и тукао га топовима, али није успео да га заузме. В. је храбро бранио град и нанео херцегу озбиљне губитке. По измирењу са сином херцег је Влатковићима опростио неверу.

Влатковићи се 1466--1468. учвршћују у Крајини, у чему, поред Иваниша, главну улогу игра В. Он је 1470. преотео град Вргорац херцегу Влатку. Дубровчани су га у овом сукобу помагали оружјем. Међутим, у августу 1470. одбили су да га помогну у некој акцији. Покушали су да га измире са херцегом али безуспешно. Почетком 1471. они су рачунали на помоћ В. у одбрани Стона од Турака и позвали га у град Стон са 100 људи. Опасност је минула па В. није ни долазио, али га је дубровачка влада ипак наградила са 50 дуката.

Турци су све више притискали поседе Влатковића, тако да је В. у лето 1471. морао да се „нагоди" око дријевске царине са Хамза-бегом. Све време је остао у лошим односима са херцегом Влатком. Пре 1472. Иваниш и В. су се поделили и свако је независно управљао својим поседима. Од лета 1473. нагло се проређују вести о В., а западно од Неретве јавља се турски вилајет Приморје. Следеће 1474. В. се помиње на неком поседу на Цетини. Он је на новим поседима, добијеним од Угарске, наставио борбу против Турака, али и Венеције. Марта 1480. Сињорија се жали угарском двору на штете које јој он наноси у Далмацији. После овога дуго нема вести о њему.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Дубровачки трибути, Бг 1935; И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Бг 1952; В. Трпковић, „Вилајет Приморје", ГДИБиХ, 1964 (1963), 14; С. Ћирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, Бг 1974; В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979; Х. Шабановић, Босански пашалук, Сар. 1982; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић