ВЛАСТИМИР

ВЛАСТИМИР, кнез (архонт) (? -- ?), владао средином IX в. Једине податке о српском кнезу В. доноси византијски цар Константин VII Порфирогенит (913--959) у свом делу О управљању царством, које се још назива и Спис о народима. Он се помиње у низу владара из династије чији је оснивач именом непознати архонт који је, у време цара Ираклија (610--641), Србе из „Беле Србије" довео на Балканско полуострво, а умро пре 680. и образовања бугарске државе. У делу цара-писца В. је наведен на четвртом месту, после својих предака -- прадеде Вишеслава, деде Радослава и оца Просигоја. Према Порфирогенитовом тексту до владавине В. Срби су се налазили у добрим односима са својим суседима Бугарима и заједно су признавали врховну власт византијског цара од којег су примали доброчинства. Ситуација се променила за владавине бугарског кана Пресијана (836--852) који је покренуо рат против Срба с намером да их потчини. Међутим, то му није пошло за руком, па после трогодишњег ратовања не само да ништа није постигао, него је и изгубио много људи. Овај бугарско-српски рат се не може прецизније датовати него се једино може грубо сместити у хронолошки оквир Пресијанове владавине, дакле између 836. и 852, када је на власт дошао његов наследник Борис. У новије време опрезно се претпоставља да се могао одиграти између 848. и 851. У старијој научној литератури В. је сматран родоначелником најстарије српске династије која је по њему називана Властимировићи. Међутим, он је имао знатног удела у заснивању династије травунијских кнежева, тако што је своју ћерку удао за Крајину, сина Велоја (Белоја), жупана Травуније (Требиња). У жељи да свог зета узвиси, подарио му је титулу кнеза (архонт) и обезбедио му да буде самосталан владар. Из тог брака потекао је Хвалимир (Фалимерос), а од њега Чучимир, кнежеви Травуније до средине X в. Осим те ћерке, В. је имао и тројицу синова -- Мутимира, Стројимира и Гојника -- који су после очеве смрти међу собом поделили територију српске државе и сукобљавали се док напослетку Мутимир није изашао као победник.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, II, Бг 1959.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци", ИЧ, 1948, 1; Историја српског народа, I, Бг 1981; Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Бг 1991; Т. Живковић, Портрети српских владара (IX--XII век), Бг 2006.

Р. Радић