ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО

ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО, акумулација у источној Србији, у долини реке Власине, између планине Чемерник на западу и државне границе према Бугарској. Настала је изградњом 34 м високе и 239 м дугачке бране на излазу реке Власине из дотадашње Власинске тресаве. Брана је завршена 1949. Пуњење пространог језерског басена трајало је до 1954. Језерска вода служи за производњу електричне енергије у систему хидроелектрана „Врла I--IV", укупне инсталиране снаге 127 МW. Изградња сложеног хидроенергетског система трајала је до 1958. Надморска висина акумулације је 1.212 м, запремина воде 168.000.000 м^3^, површина акваторије 16,5 км^2^ и максимална дубина 30 м. Дужина језера је 9 км, а ширина 3,5 км. Обалска линија је ситно разуђена и променљива у зависности од водостаја. За побољшање водног биланса у језеро се доводи вода из суседне акумулације Лисине. Више пута је порибљавано. Временом се развило у туристички центар погодан за летњи и зимски боравак људи свих узраста, посебно за висинске припреме спортиста. Језеро се налази недалеко од ауто-пута Ниш--Скопље и преко малих градова Власотинца и Сурдулице лако је приступачно асфалтним путевима. Посебну знаменитост представљају пловећа острва изграђена од бујне травнате вегетације, која ветар лако покреће. Станишта су водоземаца и птица мочварица, те су законом заштићена.

Ст. Станковић

Основни хидроклиматски показатељи указују на здраву планинску климу, те се В. ј. налази у туристичкој понуди као летњи и зимски планинско-рекреативни туристички центар. Што се тиче купалишног туризма, климатско-хидрографске прилике на В. ј. не омогућавају развој овог вида туризма у већим размерама. Субпланинско-планински климат подручја Власине јача организам и подстиче размену материја. Делује стимулативно и погодан је за здраве особе ради рекреације и одмора. Власинска клима прија и астматичарима и срчаним болесницима, као и другим људима са физиолошким тегобама. Власину зато и називају „фабрика крвних зрнаца". Уз то, могућност упражњавања спортова на води као што су веслање, једрење, донекле и купање, те клизање по залеђеној површини језера, санкање и скијање на околним теренима, указује на то да В. ј. има изузетне природне туристичке потенцијале. У околини В. ј. од значаја за туризам су и антропогени мотиви у виду споменика културе, спомен-обележја и етнографских вредности. Споменици културе са архитектуром из прошлости су: манастир Св. Богородица у Паљи, цркве у Божици, Клисури, Tурска кула у Клисури, Романов град код Сурдулице, римски кастел код села Битврђе. Споменици културе са архитектуром из прошлости поседују значајне вредности које битно доприносе обогаћивању садржаја туристичког боравка. Етнографске вредности из околине В. ј. су посебно привлачне за туристе из других крајева. Традиционалне манифестације су: Сабор горана Србије, Власинско лето, Хајка на вукове, Рибарски котлић, разна риболовачка такмичења и такмичења у спортовима на води. Од смештајних капацитета на В. ј. постоје мотел „Језеро", хотел „Власина", новији мотел „Нарцис", Одмаралиште Завода за запошљавање из Врања, као и 500--600 кућа за одмор или викендица. Оне су углавном изграђене на западној обали језера, на планинским косама које се благо спуштају ка језеру.

Б. Ђерчан

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Власинско језеро -- хидробиолошка студија, Бг 1997; С. М. Станковић, Језера Србије, Бг 2005; Ј. Ромелић, Туристичке регије Србије, Н. Сад 2008.