ВЛАСИНА

ВЛАСИНА, река у источној Србији, настаје на источној страни планине Чемерник у близини границе према Бугарској, а улива се у Јужну Мораву низводно од Лесковца. Дугачка је 70 км и има велик пад од око 980 м. Захвата слив површине 1.050 км^2^ , просечнe густинe речне мреже од 1.385 м/км^2^. После изградње бране на месту излаза реке из Власинске тресаве промењени су сви хидролошки показатељи ове реке (→ Власинско језеро). Кроз брану се испушта биолошки минимум воде, али се река низводно обогаћује водом неколико притока, које су, као и главни ток, изразите бујице. Главне притоке В. су: Градска река (17 км), Тегошница (41 км), Лужница (38 км), Пуста река (20 км), Бистрица (14 км) и Растовница (11 км). За побољшање водног биланса Власинског језера, некадашње притоке В. (Чемерница, Млађеница) прокопаним каналима скренуте су ка језеру. У горњем и средњем делу тока, долина В. је клисураста, а низводно од Власотинца пространа и равничарска. После јачих киша В. се излива и плави приобални простор. Последња катастрофална поплава десила се 26. и 27. VI 1988. Поред воде река је тада код Власотинца пронела 230.000 т лебдећег наноса. Просечан протицај В. на ушћу у Јужну Мораву је 11 м^3^/с. Знатан део воде за време лета користи се за наводњавање обрадивих површина на којима се гаје разне врсте поврћа. Уз В. су мали градови Црна Трава и Власотинце.

ЛИТЕРАТУРА: С. М. Станковић, Т. Младеновић, „Режим реке Власине", Гласник Српског географског друштва, 1970, L, 2.

Стеван Станковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)