ВЛАЈКОВИЋ, Светозар

ВЛАЈКОВИЋ, Светозар, књижевник (Београд, 5. I 1938). Гимназију и Правни факултет завршио у Београду. Радни век провео у Радио Београду као уредник у редакцијама за културу. Тематски је везан за живот у савременом граду, урбану психологију и модерни сензибилитет. Јунаци његових дела у покушајима да потврде идентитет пролазе кроз разноврсна животна, емоционална и морална искушења, спознавши да не постоје савршенство и жељена трајност у љубави и у односима оних који се међусобно привлаче и воле. В. је повремено проширивао садржинске и мотивске оквире своје прозе на детињство јунака проведено у окупираном Београду у време II светског рата и непосредно после њега (роман Покретне степенице, Бг 1987), на призоре поетске фантастике, као и на животне ситуације и трагичне опште околности у којима су се нашли у последњој деценији ХХ в. (роман Незнани војник, Бг 2008). Његова проза писана је једноставним стилом, уз често коришћење дијалошких средстава, са поетским и меланхоличним екскурсима у прошлост и уз осећање свеопште пролазности основних животних вредности. Осим романа (Чубура, негде у Калифорнији, Бг 1976; Вечерњи тркачи, Бг 1980; Ружичасти архипелаг, Бг 1991) писао је и приповетке (Добар провод, Бг 1971; Рајска птица -- џез приче, Бг 2005).

ДЕЛА: Романи: Шума чудновата, Бг 1969; Неко друго лето, Бг 1971; Вера, Бг 1981; Пустиња у прашуми, Бг 2008; приповетке: Шта би учинио Зобец, Бг 1967; Дуга на Сајму књига, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живковић, „У тихим водама", ЛМС, 1982, 430/4; Р. Путник, „У тескобном свету промена. С. В.: Покретне степенице", ЛМС, 1988, 441/4; М. Николић, „Заводљивост приче: о прози С. В.", Свеске, 1995, 5, 26; Р. Батуран, „Зашто Београд прећуткује београдског писца С.а В.", Људи говоре, 2008, 1, 1.

М. Недић