ВЛАДИВ ГЛОВЕР, Слободанка

ВЛАДИВ ГЛОВЕР, Слободанка, слависта, универзитетски професор (Београд, 11. IX 1944). Студије руског, немачког и француског језика и књижевности завршила 1967. на Универзитету у Мелбурну (Аустралија), где је магистрирала (о руском роману XIX в., 1969) и докторирала (о Достојевском и Бахтину, 1974). Предаје компаративну књижевност на Монаш универзитету (Мелбурн). Бави се рускoм, француском, енглеском и новијом српском књижевношћу, истражује популарну и постмодерну културу и филм, анализира романе и драме европског реализма и модерне књижевности. Реалистичку прозу посматра као „феноменолошки модел виђења света", који се у различитим облицима преноси и на књижевност ХХ в. (Поетика реализма, Бг 2010). Структуралистичко-наратолошко тумачење романа Ф. Достојевског проширује и на прозу Г. Флобера, Л. Толстоја, Стендала, Ч. Дикенса, Х. Џејмса, В. Вулф, те српских писаца И. Андрића, Д. Киша, Д. Албахарија, В. Огњеновић и др. Збирка студија Лирска драма словенског модернизма (Бг 1997) садржи огледе о драмским делима А. Чехова, М. Црњанског, М. Бојића, М. Настасијевића. Постмодернизам она изучава како на глобалном нивоу тако и у погледу специфичности које се јављају у српској и руској култури (Russian postmodernism -- New Perspectives on Post-Soviet Culture, New York 1999; Постмодернизам од Киша до данас, Бг 2003). Главни је уредник часописа The Dostoevsky Journal, Idyllwild, California (2000) и уредник часописа Transcultural Studies, Idyllwild (2005).

ДЕЛА: Narrative Principles in Dostoevskiy's Besy, Bern 1979; и A. Генис, М. Епштејн, Романи Достојевског као дискурс трансгресије и пожуде, Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: Z. Milutinovic, „Romani Dostojevskog kao diskurs transgresije i požude", The Dostoevsky Journal: An Independent Review, 2003--2004, 3--4; М. Илишевић, „Савремена истраживања књижевне поетике", Свеске, 2010, 96.

М. Недић