ВЛАДИСЛАВ ПАВЛОВИЋ

ВЛАДИСЛАВ ПАВЛОВИЋ, властелин (XIV в.). Син кнеза Павла Хрватинића, а унук Хрватина Стјепанића, кнеза Доњих Краја. Заједно с братом, кнезом Гргуром Павловићем, и рођаком кнезом Гргуром Стипанићем одметнуо се од босанског бана и понудио угарском краљу Лајошу I своју „верну службу". Угарски краљ у писму од 14. III 1357, упућеном поменутој властели ословљеној као nobilibus de Greben et de Dlamuch, обећава да ће, уколико остану чврсти у свом обећању, добити потврду свих баштинских поседа и права; истовремено их је изузео из власти босанског бана и ставио под своју непосредну заштиту. В., Гргур Павловић и Гргур Стипанић уступили су угарском краљу градове Гребен и Гламоч. Гребен се налазио у долини Врбаса у жупи Земуник, док је Гламоч био седиште истоимене жупе. У замену су добили град Добра Кућа у Крижевачкој жупанији. На основу формулације повеље може се закључити да су сва тројица поменуте поседе уживали заједно и да су и нове поседе добили на заједничко уживање. О даљој судбини В. не зна се ништа, док се Гргур априла 1358. помиње као господар тврђаве Добра кућа. Прелазак Павловића под власт угарског краља на босанској страни оцењен је као „невера". Остали чланови породице Хрватинић остали су под влашћу бана Твртка који је исте 1357. издао повељу кнезу Влатку Вукославићу којом му даје „веру" да неће настрадати због поступка свог братучеда Гргура. Поменута повеља, настала као последица поступка Гргура и В., од изузетног је значаја за проучавање односа између владаоца и властеле у средњовековној босанској држави.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји, крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

С. Рудић