ВЛАДИСЛАВ ГРАМАТИК

ВЛАДИСЛАВ ГРАМАТИК, писац, преписивач, сликар-минијатуриста (Ново Брдо код Приштине, 1430 -- манастир Матејча код Куманова, 1480). Његов рад одвијао се најпре у Новом Брду до 1455, када су Турци освојили град. Тада је отишао у Младо Нагоричино, где је у дому Николе Спанчевића 1456. окончао преписивање зборника са Шестодневом Василија Великог и Пределима. Преместио се у манастир Матејчу, у Скопској Црној Гори, где је остао до краја живота. По наруџбини Димитрија Кантакузина преписао је 1469. свој најобимнији зборник житија, слова, беседа и других састава од 1.540 страна. Беседе Јована Златоустог, назване Андрианти, преписао је 1473. Седамдесетих година ХV в. преписао је зборник са списима посвећеним Димитрију Солунском и други са словима и житијима. Његов писарско-илуминаторски рад има преко 7.000 страна. Оставио је низ записа и изворно дело Рилску повест (1479), у којој се посебно истиче пренос моштију Јована Рилског из Трнова у Рилу.

То. Јовановић

По свему судећи сам В. је украшавао рукописе које је преписивао. У њима се налазе две врсте илуминација -- заставице и иницијали. Заставице су квадратног облика и потпуно симетричне. Свака од њих има разнолике сложене преплете који се од средишта шире према све четири стране и дијагонале, а састоје се од трака и стилизованих врежа, обично завршених листовима, међу којима су понекад и птице. Све имају оквире са преплетима постављеним између две траке. На њих се надовезују на средини горњег дела стилизовани биљни мотиви који ничу из преплета, а у угловима симетрично постављени украси, у вишим деловима обично са крајевима у облику волута, a у доњим -- биљни са цветовима или врежама са волутама. Иницијали се састоје од пажљиво изведених сложених преплета трака које се често завршавају листовима и ређе животињским главама. У њима се јављују и фигуре фантастичних крилатих звери, а у једном чак и људски лик. В. је радио на хартији тамним тушем, а потом цртеж попуњавао топљеним златом и густим пигментима тамноплаве, зелене, окер и црвене боје. Иако је све заставице и иницијале обликовао на сличан начин, није понављао исте обрасце, него је увек примењивао другачија решења. Сачувани украси сведоче да је био вешт, прецизан, педантан и технички сигуран, а избор мотива и складних боја, као и брижљива израда илуминација, указују на то да је имао висока естетска мерила.

Т. Стародубцев

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Прилози к историји српске књижевности", Гласник СУД, 1867, ХХII; С. Радојчић, Старе српске минијатуре, Бг 1950; Ј. Максимовић, Српске средњовековне минијатуре, Бг 1983; Ј. Грковић Мејџор (прир.), Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика, Бг 1993; В. Павловић, „Порекло заставица у рукописима Владислава Граматика", АПр, 1999, 21; Т. Јовановић (прир.), Стара српска књижевност. Хрестоматија, Бг 2000.