ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Владислав

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Владислав, архитекта (Београд, 21. III 1905 -- Београд, 20. XI 1961). Завршивши архитектуру 1930. у Београду, 1931--1932. живи и ради у Берлину, да би се затим запослио у београдском грађевинском предузећу „Лабор". Самостално радио 1933--1941. Студијски боравио у Италији, Француској, Шпанији, Немачкој, Грчкој и Турској. Његове радове одликује декоративност ослоњена на романтичарски историцизам XIX в. Овакав приступ највидљивији је на породичним стамбеним зградама богатих трговаца и индустријалаца -- вилама -- подигнутим у резиденцијалним градским зонама, на Дедињу и Сењаку, у којима В. посеже за српско-византијским стилом и неоготиком, са стилским мотивима из народне, шпанске и медитеранске архитектуре. Одликује га перфекционистички однос према детаљу и завршној обради. Најзначајнија дела у Београду: кућа Јелене Бајлони у Ужичкој 20 (1932); кућа Нели Алкалај у Ужичкој 10 (1933); кућа Барјактаревића у Доситејевој 1а (1933); кућа инж. Ацовића у Ужичкој 15 (1933--1934); кућа браће Владисављевић у Господар Јевремовој 57 (1936); кућа Боже Петровића у Жанке Стокић 11 (1936); кућа Николе и Владислава Пашића у Крунској 10 (1937); вила Катарине Касидолац у Толстојевој 19 (1937--1938); кућа Алберта Илића на Топчидерском венцу 24 (1938); куће Божане Бајлони у Сање Живановић 12 (1937--1938) и у Сање Живановић 14 (1938); кућа Санде и Видана Бошковића у Вукице Митровић 4 (1939); кућа Урсуле Владисављевић у Змај Огњеног Вука 3 (1939); кућа Ксеније и Милорада Дивјака у Булевару мира 27 (1939); кућа Данила Николића у Цвијићевој 125 (1940). Најоригиналније дело В. је Задужбина Николе Спасића у Кнез Михаиловој улици 19 (1939), са карактеристичном обрадом профилације прозорских отвора, тордираним стубовима, општом организацијом маса и динамиком композиције фасадног платна. Ликовном изразу овог здања доприноси хроматика употребљеног камена за фасадну оплату.

ЛИТЕРАТУРА: С. Максић, „Архитекта Владислав Владисављевић", АУ, 1995, 2.

М. Јанакова Грујић; Д. Милашиновић Марић