ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Данило

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Данило, архитекта (Доњи Милановац, 16. IV 1871 -- Београд, 5. I 1923). Студије архитектуре започеo у Минхену, а завршио у Ахену 1895. По доласку у Београд запослио се у приватној инжењерско-архитектонској канцеларији Милоша Савчића, са којим је радио на пројекту и изградњи Кланице, до 1898. Године 1899. запослио се у Министарству војном, као архитекта II класе. Његов рад у државној служби био је кратак јер се, због ослабљеног здравља након преласка Албаније у I светском рату, пензионисао већ 1921. Као архитекта у Министарству пројектовао је већи број касарни у целој Краљевини (Артиљеријска касарна у Ваљеву 1906, Коњичка касарна у Смедеревској Паланци 1910, Инжењерска касарна у Нишу 1911), код којих је примењивао сведено академско обликовање са елементима класичне и средњовековне романске архитектуре, уобичајене за војне зграде у тадашњем средњоевропском градитељству, посебно у Немачкој. Ове одлике има и комплекс Војне болнице на западном Врачару (Пастерова 2), у Београду, подигнут 1905--1909. на површини од око 8 ха. Представљао је прву савремену плански осмишљену целину здравствене намене у српској престоници, која је у великој мери унапредила изградњу овог вида државних грађевина у Србији. Међу здањима В. посебно се издвајају две пословно-стамбене палате, које су донеле модерније европске стилске тенденције у градитељство Краљевине Србије. Прва је импозантна двоспратна палата Врачарске штедионице (угао Краља Милана 9 и Кнеза Милоша), изграђена 1906. у сарадњи са М. Савчићем, изузетно монументалне класичне академске архитектуре, у коју је В. унео значајне новине кроз решавање приземног дела. Код ове палате смештене на оштром углу, на пресеку две значајне градске комуникације, остварен је један од доминантних урбаних мотива на потезу од Славије ка Теразијама, у виду кружне угаоне куле завршене куполом на високом тамбуру, којом је успостављен дијалог са угаоном кулом на Старом двору. Друга модерна зграда је палата Прометне банке (угао Кнез Михаилове 26 и Змај Јовине) из 1912, настала у сарадњи са М. Савчићем, код које је угаона позиција наглашена ризалитом са кубетом на високом полигоналном тамбуру. Ова палата има знатно модернији третман зидног платна захваљујући савременом конструктивном систему и употреби гвоздених траверзи изнад отвора, што је омогућило да се база још више ослободи зидних маса и сведе на уске траке између великих правоугаоних отвора који повезују приземље и мезанин. Модерни приступ се огледа и у комбинацији богате класичне академске и сецесијске декоративне пластике, концентрисане око отвора и на врховима лезена. В. је пројектовао и бројне зграде у унутрашњости земље -- Фабрику дувана у Нишу, неколико већих зграда у Рибарској Бањи, вилу Симоновића у Смедереву и кућу трговаца Николића и Хаџи Илића у Крагујевцу. Након I светског рата, од 1919. до 1923, пројектовао је у Београду хотеле „Косово" и „Сплендид", као и Анатомски институт, Интерну и Хируршку клинику Медицинског факултета.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Б. Несторовић, Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа, Бг 1972; Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815--1914, Бг 1981; Б. Максимовић, Идеје и стварност урбанизма Београда, Бг 1983; Б. Несторовић, Архитектура Србије у XIX веку, Бг 2006.

М.ирјана Ротер Благојевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)