ВЛАДИМИРЦИ
ВЛАДИМИРЦИ, село на источној периферији Поцерине, смештено на развођу долина потока Врбичанка на истоку и Водичиног потока на западу, који отичу ка реци Сави. Насеље није јединствено, а налази се 2 км источно од пута Шабац (16 км) -- Ваљево. Централни део (ранија Владимирци Варошица) збијеног је типа, издужен правцем друма, с решеткастим распоредом улица. В. су основани у другој половини XVII в. Староседеоци су досељени из Повардарја у другој половини XVIII в. Од 1850. су седиште Посавско-тамнавског среза са 55 села, а 1924. добили су статус варошице. Од 1953. центар су општине површине 338 км2 са 29 насеља, у којима је 2011. живео 17.462 становник. Током друге половине XX в. број становника у насељу је растао. Године 1948. било је 1.107 житеља, 2002. 1.879, а 2011. 1.662 становника (97,2% Срба). Аграрним занимањима бавило се 24,4% активног становништва, док је у индустрији радило 17,5%. У селу раде три агроиндустријска предузећа и погони машинске, хемијске и индустрије обуће. У њему се налазе православна црква, све општинске службе, основна школа, средња школа, дом здравља, пошта и центар за културу. У околини је дисперзивни део насеља (ранији Владимирци Село), које чини шест издвојених „махала".
С. Ђ. Стаменковић
У селу је откривена остава од 1.800 комада римског бронзаног новца, кованог од времена владавине цара Марка Аурелија до цара Аурелијана. Последња ковања из ове оставе датирају из 274, па се може претпоставити да је похрањена у последњој четвртини III в. У исто време закопане су и оставе у Туларима и Свилеуви, где су констатовани остаци пољопривредних добара (villae rusticae). У несигурна времена током друге половине III в. Посавина је била поприште упада разних група „варвара" са леве обале Дунава на територију Римског царства. Виле богатих велепоседника биле су на удару ових пљачкашких похода, што објашњава велик број остава -- скривница новца из овог периода.
С. Петковић
ЛИТЕРАТУРА: Н. Црнобрња, „Три оставе римског бронзаног новца (IV век) са подручја општине Обреновац", Нумизматичар, 1991, 14; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; A. Црнобрња, „Остава антонинијана из Тулара", Museum, годишњак Народног музеја у Шапцу, 2005, 6; „Археолошка налазишта на територији Обреновца 1", ГМГБ, 2005, 52.
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)