ВЛАДИЧИН ХАН

ВЛАДИЧИН ХАН, град у јужној Србији, на јужном крају Грделичке клисуре и на левој обали Јужне Мораве. На десној страни долине реке пролази аутопут Ниш--Скопље с прикључком на локалне путеве, а кроз насеље железничка пруга истог правца и локални пут, који га повезује с Врањем (25 км). На месту где је настало насеље мало је површина погодних за градњу па је оно издужено уз леву долинску страну на висинама 320--500 м. У том правцу су трасиране најдуже улице, док су споредне кратке и кривудаве. Део насеља измештен је и на другу обалу реке уз долину реке Врле (десна притока јужне Мораве). В. Х. је центар општине површине 366 км^2^ са 51 насељем, у којима је 2011. живео 20.871 становник. Први помен о насељу је из 1890. Становништво је пореклом из јужног Поморавља. Године 1921. добио је статус варошице (тада је имао 66 домова и 370 становника). Током друге половине XX в. број становника је нагло растао. Године 1948. било је 1.262 житеља, 2002. 8.338, а 2011. 8.030 становника (92,7% Србa). Пољопривредом се бавило 7,8% активног становништва, док је у индустрији било запослено 44,1%, трговини и услужном занатству 9%, а у државној управи 7,4%. У граду су изграђене фабрике грађевинског материјала, пластике, амбалаже, конфекције, фабрике за прераду дувана, дрвне, металне и прехрамбене индустрије. Ту се налазе и православна црква, сва општинска надлештва, дом здравља, предшколска установа, основна школа и две средње школе, дом културе и остали градски садржаји.

С. Ђ. Стаменковић

Храм Св. Николе подигнут је током друге половине XIX в. на десној обали реке Врле, на узвишењу поред пута који од В. Х. води у Сурдулицу. Данас се црква налази у средишту гробља. Подужне основе, грађена од камена и опеке, с три апсиде на истоку, ова црква се, као и бројне околне, одликује редукцијом сакралних украсних елемената. Оно што је издваја од осталих јесу четири торњића на крајњим угловима кровне конструкције. Иконостас је постављен између 1904. и 1910. прилозима мештана из Прекодолца, В. Х., Житорађа и Врања. Сликани програм извео je Теофан Исаиловић Буџароски, пореклом из села Галичник у Дебарском округу. Kао најближи узор послужио му је монументални иконостас Саборног храма у Врању. Иконе су изведене у препознатљивом стилу зографског сликарства и руских иконописачких радионица.

Љ. Н. Стошић

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђ. Стаменковић, Владичин Хан, Бг 1997; Ј. Пјевац, „Храм Светог Николе у Владичином Хану", ЛЗ, 2010, 50.