ВИЗИЈАНИ, Роберто де

ВИЗИЈАНИ, Роберто де (Visiani, Roberto de), ботаничар, лекар, универзитетски професор (Шибеник, 9. IV 1800 – Падова, 4. IV 1878). Након завршених студија медицине у Падови (1827) вратио се у Далмацију и радио као лекар у Шибенику, Дрнишу, Котору и Будви. Већ тада почиње његово интересовање за биљни свет Далмације и интензивна истраживања флоре овог дела Балканског полуострва, која је у то време била слабо истражена. Од 1837. као професор руководио катедром за Ботанику Универзитета у Падови и постао директор Ботаничке баште истоименог универзитета, на чијем је челу остао све до 1878. У свом тротомном капиталном делу Flora Dalmatica (I 1842, II 1847, III 1850–1852) дао је дијагнозе и налазишта 2.250 врста, од којих је велик број први пут описан: Pinus dalmatica, Silene reichenbachii, S. remotiflora, Arenaria orbicularis, Consolida brevicoris, Trifolium dalmaticum, Helleborus multifidus, Thymus bracteosus, Achillea abrotanoides, Centaurea crithmifolia, C. friderici, C. cuspidate, Lonicera glutinosa, Edraianthus serpyllifolius, Seseli globiferum, Veronica satureiodes итд. Као резултат даљих изучавања, у периоду 1872–1882. објављени су Додаци Флори Далмације (I 1872, II 1877, III 1882), у које су, на основу материјала других ботаничара (Панчић, Панточек, Томасини, Сендтнер и др.), укључене и врсте из Црне Горе и БиХ. У Додацима Флори Далмације В. је објавио нове врсте, међу којима једна носи име по Ј. Панчићу (Pancicia serbica), на основу материјала који је на Јавору сакупио Панчић и послао му на детерминацију. Сарадња В. и Панчића била је плодотворна. Као старији и искуснији ботаничар В. је снажно подржавао Панчићев рад на изучавању флоре Србије и Црне Горе. Сачувана је богата преписка између ова два ботаничара, која се данас чува у Институту за ботанику Биолошког факултета у Београду. Врхунац сарадње је заједничко дело Ретке или нове биљке Србије (Венеција 1862–1870), у којем је описано преко 20 нових врста на основу материјала који је Панчић сакупио у Србији (Campanula secundiflora Vis. & Panč., Potentilla visianii Panč., Reichardia macrophylla Vis. & Panč., Dianthus moesiacus Vis. & Panč., Centaurea derventana Vis. & Panč., Eryngium palmatum Vis. & Panč., Е. serbicum Vis. & Panč, Mulghedium sonchifolium Vis. & Panč., Linaria rubioides Vis. & Panč., Euphorbia glabriflora Vis. & Panč. итд.). У славу и знак великог поштовања неке новоописане врсте носе Визијанијево име (Satureja visianii, Asperula visianii, Ornithogalum visianii, Acer visianii итд.). В. спада у најзначајније ботаничаре XIX в. који су истраживали флору западног дела Балканског полуострва, утемељивши пут даљим и продубљенијим изучавањима биљног света на овом простору.

ДЕЛА: Stirpium dalmaticarum specimen, Padua 1826, 1842–1852; Flora Dalmatica, 1–3, Lipsiae 1842--1852; и Ј. Панчић, Plantae serbicae rariores aut novae, Venice 1872, 1877, 1882; Florae Dalmaticae supplementum, Venice 1872; Florae Dalmaticae supplementum alterum adjectis plantis in Bosnia, Hercegovina et Montenegro Crescentibus, I–II, Venice 1877, 1882.

Литература: Зборник Роберта Висианија Шибенчанина, Шибеник 1983; В. Пулевић, Ботаничари и Црна Гора, Пг 2006.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)