ВИЗИГОТИ

ВИЗИГОТИ (Западни Готи), Teрвинзи, Веси, германско племе настало поделом Гота (пореклом из Скандинавије) на Источне и Западне, након њиховог спуштања до долине Дњепра крајем III в. Хуни их потискују ка долини доњег Дунава, одакле пљачкају територије Римског царства. Сукоб са римском војском, предвођеном царом Валенсом, код Једрена 378. завршио се победом Гота и царевом погибијом. Нашавши се у дефанзивном положају, Царство је било принуђено на склапање савеза који је Готима предвиђао потпуну аутономију, уз обавезу да, као федерати, војно помажу Царство. Резултат „готске политике" цара Теодосија био је насељавање В. у северном делу Тракијске дијецезе. Предвођени Аларихом, В. су, користећи немирне прилике које је изазвала подела царства, почели да пустоше читаво Балканско полуострво. Влада источног дела Царства препустила је Алариху команду над војском у централном делу Балкана, на територији коју данас претежно насељава српски народ, дајући му титулу magistar militum per Illyricum. Међутим, Алариха су освајачке амбиције одвеле даље на запад, те је своју војску повео ка Италији, где је после три опсаде, 410. запосео Рим. Током даљег померања ка западу, у унутрашњем уређењу племена уочљива је еволуција ка јакој монархијској власти, која ће карактерисати њихову организацију у Аквитанији, од 418. до битке против Франака код Вујеа 507, и у Толедској краљевини. Од Улфилиног доба примају хришћанство у виду аријанизма, које постаје подлога њиховом етничком идентитету. Јерес напуштају под краљем Рекаредом 589, створивши тада политички јединствену краљевину у Шпанији. Она опстаје до 711, када је сламају муслимански Бербери.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, I, Бг 1981; H. Wolfram, Die Goten. Von den Anfängen bis zur Mitte des sechsten Jahrhunderts. Entwurf einer historischen Etnographie, München 2009.

С. Марјановић Душанић