ВИТКОВИЋ, Љубиша

ВИТКОВИЋ, Љубиша, биохемичар (Београд, 26. XI 1947). Студије физике завршио на Државном универзитету Њујорк (САД), а магистарске (атомска физика) и докторске студије (биофизика) на Државном универзитету Мичиген (САД). Последокторско усавршавање обавио је на Вашингтонском универзитету у Сијетлу (САД) под руководством проф. Харолда Сејдофа, после чега је наставио истраживачку каријеру као доцент Астон универзитета у Бирмингему (Енглеска), вишегодишњи руководилац група, одељења и програма у Националном институту за неуролошке поремећаје, Националном институту за алергију и заразне болести и Националном институту за ментално здравље, директор Програма за неуронауке у Националном институту за развој и здравље деце (сви у Бетезди, САД) и професор Француске академије наука у Центру за фармакологију и ендокринологију Националног института за здравље и медицинска истраживања (INSERM) у Монпељеу (Француска). Његов истраживачки опус бави се молекуларном и функционалном карактеризацијом ћелија глије -- од раног опажања да је неуромодулин (GAP43) присутан не само у неуронима него и у глијалним ћелијама (коаутор, „The 43-kDa neuronal growth-associated protein (GAP-43) is present in plasma membranes of rat astrocytes", Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia, 1988, 85; и A. da Cunha, „Regulation of immunoreactive GAP-43 expression in macroglia is cell type specific", The Journal of Cell Biology, 1990, 111), преко открића да људски мозак реагује на вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) повишеном синтезом специфичних цитокина (IL-1, TGF-b1) који регулишу вирусну репликацију али и астроцитозу (и A. da Cunha, „Transforming growth factor-beta 1 (TGF-ßl) expression and regulation in rat cortical astrocytes", Journal of Neuroimmunology, 1992, 36), до спознаје да конститутивно експримирани цитокини нису само фактори процеса запаљења, него и свеприсутни модулатори нормалних функција мозга и основна мождана реакција на различита обољења и поремећаје. В. је добитник више истакнутих америчких и међународних признања, члан је бројних одбора и комитета и члан уредништва угледних научних часописа.

ДЕЛА: и H. L. Sadoff, „ In vitro production of bacitracin by proteolysis of vegetative Bacillus licheniformis cell protein", J. Bacteriol., 1977, 131; коаутор, „Gliosis in human brain: relationship to size but not other properties of astrocytes", Brain Research, 1993, 600; „Neuropathogenesis of HIV-1 infection: interactions between interleukin-1 and transforming growth factor-ß1", Molecular Psychiatry, 1997, 2; коаутор, „Cytokine signals propagate through the brain", Molecular Psychiatry, 2000, 5.

Д. Б. Зимоњић