ВИТКОВИЋ, Гаврило

ВИТКОВИЋ, Гаврило, професор, историчар (Будим, 9. II 1829 -- Неготин, 25. VII 1902). Потекао из старе свештеничке породице Витковић у Будиму. После завршене средње школе у Будиму, студирао техничке науке у Пешти. Дошао у Србију 1855. и био окружни инжењер у Смедереву и Шапцу, а затим професор различитих дисциплина (рачуница, историја, земљопис, космографија, геометрија) у гимназијама у Крагујевцу и Београду. Бавио се изучавањем историје потпуно самоуко. Како је био из Будима, у којем се налазила небројена грађа за историју Срба у Хабзбуршкој монархији XVII и XVIII в., В. је дошао на идеју објављивања те грађе. При том је у грађи објављиван и неки, раније публикован извор, што многи историчари замерају В. сматрајући га несмотреним и неуким. Његова величина и вредност као историчара, осим тога што је изворима доделио заслужно место у историографији, јесте у томе што су извори, макар и раније објављени, сакупљени на једно место. Публиковани су у неколико књига назива Споменици из Будимског и Пештанског архива (1873--1875). Објављивао је и у Летопису Матице српске. Као велики патриота некада је податке тумачио романсирано и погрешно и при томе изазивао многе полемике. В. је изабран за члана Српског ученог друштва 1872. и почасног члана Српске краљевске академије 1892. Такође је био члан Књижевног одељења Матице српске од 1872, као и дописни члан Мађарске краљевске академије. Са мађарског је превео уводни део Историје српског народа од Бењамина Калаја.

ДЕЛА: Практична рачуница, Бг 1869; Историја старога народа, Бг 1882; Списак изложених историјских и уметничких споменика српских, Бг 1883; Прошлост установа и споменици угарских краљевих Шајкаша од 1000 до 1872, Бг 1887.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Суботић, Живот дра Јована Суботића (автобиографија), II, Н. Сад 1902; Б. Ковачек, Јован Ђорђевић, Н. Сад 1964.

В. Гавриловић