ВИТИНА

ВИТИНА, мали град и центар истоимене општине на Косову и Метохији који се налази на западној периферији Бинача (Горње Мораве), уз Биначку Мораву. Општина је 1991. имала површину 297 км^2^ и 43 насеља у којима је (према процени) живело 57.290 становника. Уз северну ивицу насеља пролази пут Урошевац--Гњилане--Бујановац. Помиње се у хрисовуљи бугарског цара Константина Тих Асена 1258. под именом Витино, са 1.867 душа (1455. 105 српских кућа). Првобитно насеље налазило се око 2 км јужније, одакле је измештено на место укрштања старих путева, Скопског и Качаничког. Изграђена је на речној тераси безбедној од поплава. Издужена је правцем север--југ са обе стране реке. Статус варошице добила је 1927. На темељима старе цркве брвнаре Св. Николе, изграђене 1785, подигнута је капела посвећена Св. Петки. Саборна црква посвећена Св. Петки изграђена је 1865 (реновирана 1929). Према процени Савезног завода за статистику у граду је 1991. живело 2.333 становника, од којих 81,5% Срба и 3,8% Црногораца. У граду се налазе предшколска установа, осморазредна основна школа, две средње школе (економска и техничка), дом здравља, пошта, дом културе, библиотека, историјски архив, ветеринарска станица и пијаца. Највећа привредна предузећа су две фабрике металске индустрије, једна фабрика текстилне индустрије, грађевинско предузеће, два пољопривредна и једно трговинско предузеће.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

Д. Р. Гатарић