ВИТЕШКИ РОМАН

ВИТЕШКИ РОМАН, облик приповједних дјела свјетовне садржине у прози и стиху који је, на латинском, италијанском, француском, грчком, настао у западноевропским књижевностима средњег вијека, на античкој грађи о Александру Великом и Тројанском рату. У прерадама ове грађе превладавају средњовјековни витешки идеали и љубавни заплети. Александрида и Роман о Троји, те витешко-љубавне и авантуристичке приповијести (Триштан и Ижота и Бово од Антоне) долазе преко Приморја (Дубровника) почетком XIV в. у српску средину, највјероватније с преводима италијанских верзија. Постепено и у српску оригиналну литературу продиру слике дворског и ратничког живота (Данилов зборник), стварајући претпоставке српског в. р. У западноевропској традицији конвенције витешког романа изложене су епохалној пародији у Сервантесовом Дон Кихоту (Мадрид 1605), али се жанр одржао у нижим, тривијалнијим слојевима литературе, и обновио у оквирима барокног в. р. (егзотичност, авантуре, љубавни мотиви). У новој српској књижевности утицај в. р. испољава се у посрбама њемачког барокног романа (Касија царица, Пешта 1827) M. Видаковићa. У раним дјелима том моделу је близак и Ј. С. Поповић (Бој на Косову или Милан Топлица или Зораида, Будим 1828; Дејан и Дамјанка, рукопис из 1830, Вршац 2009), док није изишао у јавност (ауто)пародијом те врсте романа и њене поетике (Роман без романа, Н. Сад 1838), ослањајући се на Сервантеса и модерније европске ауторе (Лесаж, Стерн, Виланд). У савременој српској литератури в. р. се обнавља као ознака жанра у једној врсти женског романа (Д. Јованић) и романа за млађи узраст (Д. Лакићевић, Мач кнеза Стефана, Бг 2000).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Маринковић, „Роман као књижевни род у средњевековној књижевности Јужних и Источних Словена", ПКЈИФ, 1968, 34, 3--3–4; Р. Маринковић, Српска Александрида, Бг 1969; Д. Живковић, Европски оквири српске књижевности, Бг 1970; Р. Маринковић, „Духовни и витешки роман у српској средњевековној књижевности", НССВД, 1979, 7/2; Ј. Деретић, Видаковић и рани српски роман, Н. Сад 1980; И. Грицкат (прир.), Повест о Триштану и Ижоти, Бг 1988; М. Спремић, „А ти си се у жалости родио и нека ти име буде жалост: Тристан у српско-руској Повести о Триштану и Ижоти и енглеској Књизи о сер Тристраму од Лајонеса ", НССВД, 2011, 40/2.

Д.ушан Иванић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)