ВИТАМИНИ

ВИТАМИНИ (лат. vitalis: животни, -amin: дериват aмонијака), органска једињења различите структуре која су неопходна организму у малим количинама да би правилно функционисао. За разлику од бактерија и биљака, организам човека и животиња не може да синтетише в. и стога се они морају унети храном. Од када су откривани, в. су обележавани великим словом по абецедном редоследу (A, B, C, D итд.). Појединачна једињења унутар сваке групе означавана су бројевима (нпр. А1, А2, B1, B12, D2, D3). Различита својства појединих в. последица су различите структуре. На основу растворљивости деле се на: в. растворнe у води (в. В групе и в. С) и в. растворнe у мастима (А, D, E и K).

В. А учествује у процесу вида и у регулацији ћелијског раста. В. В групе су полазне супстанце за синтезу коензима, органских једињења која помажу ензимима у катализи бројних хемијских реакција, у преносу електрона (В2 и В3) и преносу хемијских група на друге молекуле (В7, В9, В12), у метаболизму аминокиселина (В6). Неки в. штите биомолекуле од оксидације (Е и С), регулишу метаболизам минералних супстанци (D), учествују у синтези протеина неопходних за згрушавање крви (К). Уколико се в. уносе претерано или недовољно, долази до развоја болести. Тако, недостатак в. А доводи до ноћног слепила, В1 до болести бери-бери, В3 до пелагре, В12 до пернициозне анемије, С до скорбута, а D до рахитиса. Повећане количине в. у организму доводе до хипервитаминозе.

В. А се налази, пре свега, у шаргарепи, парадајзу, рибљем уљу, риби, јетри, млечним производима, жуманцету и кајсији. Квасац, сир, пасуљ, житарице, јетра, зелено поврће, банана и печурке садрже В в., а в. С се налази у шипку, паприци, поморанџи и лимуну, луку, першуну. В. D се налази у рибљем уљу, маснијој риби, маслацу и млеку, а в. Е у пшеничним и кукурузним клицама, кикирикију, жуманцету, риби, млеку и маслинама. Према Правилнику о здравственој исправности дијететских производа (Сл. гласник РС, бр. 45/10) дневно је потребнo уносити 0,8 mg в. А, по 1,4 mg В2 и В6, 2,5 µg В12, 80 mg С, 5 µg D, 12 mg Е и 75 µg в. К, што се може постићи уношењем намирница које их садрже.

Већина в. се данас производи органском синтезом. Скоро половина произведених в. користи се у исхрани људи, а остатак се примењује у ветеринарској медицини. У Србији се врло разноврсни витамински препарати конфекционишу од в. који се увозе. У случају Олигал селена постоји и делимична синтеза. Конфекционисани производи се и извозе на страна тржишта.

ЛИТЕРАТУРА: Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry, 6, Philadelphia 1996; Ј. Вучетић, Г. Гојгић Цвијовић, С. Спасић, Витамини молекули здравља, Бг 2002.

Љ. Мандић