ВИТАЉИНА

ВИТАЉИНА, мала област на крајњем југу Конавла, са којим је дуго делила политичку прошлост у саставу разних српских држава. При крају Царства припала је Николи Алтомановићу, који је ту 1369. издао једну писану потврду. Између 1373. и 1377. држали су је Балшићи, а потом је ушла у састав Босне. Непосредни господар је ипак био Сандаљ Хранић који је 1419. Дубровчанима уступио јужни део конавоске жупе. У повељи Бељака и Радича Санковића из априла 1391, као и у потврдном акту војводе Петра и кнеза Николе из 1454, означена је као делимично издвојена од Конавла, те са посебним границама. Захватале су Превлаку (Рт Оштро) као и мали затон Молунат с оближњим шкољом. Симболична духовна права над овом луком хтео је 1344. и 1346. да обнови которски бискуп Сергије преко папе Климента VI. Служила је 1471. као прибежиште од турске опасности. Међе према Драчевици су комисијски одређене 1428, али су без измена претрпеле гранични спор завршен 1449. По акту из 1432. састојала се од Горње (од Пријевора до Молуната) са селима Плочице, Никулићи, Ђуринићи, Вишњићи и Огсићи, те Доње са селима Жарковићи, Мислетићи, Безбоге, Богдашићи, Домитровићи и Вернићи. У средини области су остаци кастела (Кастио). Већ од првог помена 1322. Дубровчани су имали потешкоћа са бунтовним житељима de Vitonia, како су је звали. Незадовољни поделом земље дубровачком племству дуго су се бунили житељи Ђуринића и Николића. Део старих баштина су ипак 1423. задржали Дешо Богосалић, Радослав Рачић, четворица браће Илић у Никулићима, Бољин и Ратко Милошевић и Бранислав Првосалић. Властелини су били и Богоје, Прибоје и Бракус Гинчић (1366). Постоје записи да је извесни Богдан Добријевић 1467. трговао са једним Новљанином, али су вести овог типа ретке.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, „Конавле под разним господарима. Од XII до XV века", Споменик СКА, 1926, 66, 121; С. Ћирковић, Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба, Бг 1964; В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979; Ј. Лучић, С. Обад, Конавоска Превлака, Дубр. 1994.

В. Алексић