ВИТА КОТОРАНИН

ВИТА КОТОРАНИН, монах, градитељ (Котор?, друга половина XIII в. --– Котор?, после 1335). Његово име познато је захваљујући натпису уклесаном у надвратник јужног портала цркве манастира Дечани. Захваљујући поменутом натпису зна се да је „Фра Вита, мали брат, протомајстор из Котора, краљевог града" монументалну задужбину краља Стефана Уроша III и сина му краља Стефана саградио за осам година, као и да су радови окончани 1334/35. Извесно је да је неимар Дечана био пореклом из Котора и да је био припадник фрањевачког реда. Истраживања которских и дубровачких нотарских списа дала су неколико претпоставки о идентитету дечанског градитеља. Као могући неимар Дечана идентификован је презвитер Вита Трифунов Чучо, опат и управитељ Цркве Св. Марије и старатељ фрањевачког манастира на Гурдићу у Котору, чије се име помиње у документима између 1326. и 1337. Познат је и фратар Вита из Равене или Вита Рањина који се старао о радовима на фрањевачком манастиру у Дубровнику, именован за извршиоца тестамента угледног Которанина Томе, написаног 1329. на двору краља Стефана Дечанског у Штимљи. У првим деценијама XIV в. више клесара и каменорезаца имена Вита било је ангажовано на радовима на катедрали и фрањевачкој цркви у Дубровнику. Ниједну од поменутих личности, међутим, није могуће поистоветити са градитељем Дечана. Фра В. је знање и градитељско искуство стекао у приморским градовима, вероватно у Котору и Дубровнику, где су у првој половини XIV в. изведене значајне грађевине романичко-готичких обележја. Приликом конструисања дечанског храма угледао се на план и структурни систем катедрале Св. Трипуна у Котору и на цркву у Бањској, на чијој изградњи је, могуће, био ангажован. Архитектонска и скулпторална решења примењена у Дечанима показују да је В. добро познавао и остале споменике у Рашкој, пре свих Студеницу.

ЛИТЕРАТУРА: В. Петковић, Ђ. Бошковић, Манастир Дечани I, Бг 1941; И. Стјепчевић, Р. Ковијанић, „Вита Трифунов Которанин, неимар Дечана", ИЗ, 1955, XI/1--1–2; Р. Ковијанић, И. Стјепчевић, Културни живот старог Котора, I, Цт 1957; Р. Ковијанић, Вито Которанин, неимар Дечана, Бг 1962; В. Кораћ, Градитељска школа Поморја, Бг 1965; Б. Тодић, М. Чанак Медић, Манастир Дечани, Бг 2005.

Дубравка Прерадовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)