ВИСУЋИ

ВИСУЋИ, град на левој обали Цетине, на истоименој планини, близу Омиша. Био је од значаја за босанску експанзију према мору, па је већ за бана Стјепана II Котроманића неко време припадао Босни. Почетком XV в. држао га је Павле Клешић, отпадник краља Остоје. Након што су се измирили, Остоја је Павлу Клешићу одузео В., давши му „замену подобну". Босна је В. опет изгубила, па га је око 1420. држао Иваниш Нелипић. Херцег Стефан Вукчић Косача га је запосео када и Омиш и Пољица (1440). Помиње се у све три потврдне повеље (1444, 1448, 1454) као херцегов посед. У јануару 1466. градом је заповедао Радич Бановић, човек херцега Стефана. Град је био опседнут од Турака па му Дубровчани шаљу помоћ у јечму и брашну. Млетачки Сенат је 17. III 1466. одлучио да пружи помоћ херцеговој посади у В., изузев против угарског краља. Ипак је град ускоро изгубљен, али га је јула 1473. херцег Влатко поново заузео, да би после две године био принуђен да га уступи Млечанима.

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих између Јужнога Славенства и Млетачке Републике, IX, 1890; X, 1891; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München--Leipzig 1914; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, I/2, Бг 1929, 1934.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шуњић, „Када је млетачка посада ушла у херцегову тврђаву Висући?", ГДИБИХ, 1966, 15; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979; М. Шуица, „Босанска властеоска породица Бановићи", ИГ, 1993, 1--1–2.

С.иниша Мишић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)