ВИСОКИ

ВИСОКИ, град у средњовековној жупи Босна, на ушћу Фојничке реке у реку Босну. Повољан географски положај и плодна долина реке Босне утицали су да је подручје В. било од давнина насељено. Према неким претпоставкама, ту се налазило старије насеље које је можда носило име Босна и у којем је бан Стјепан II Котроманић имао свој двор. В. је имао свог кастелана -- на том положају помиње се 1398. кнез Прибоје Масновић. Захваљујући близини и повезаности са средњобосанским рударским басеном и рудником Оловом, као и Фојницом, В. временом прераста у значајно трговинско средиште. Највећи привредни успон град је доживео у првој трећини XV в, када се у њему налазила и знатна дубровачка колонија. У периоду 1412--1433. у њему је боравило укупно 370 Дубровчана који су се углавном бавили трговином племенитим металима. У исто време В. постаје и управни центар средњовековне босанске државе. Краљ Остоја је од В., који је до тада био повремено боравиште босанских владара, направио своју главну резиденцију. У В. су постојали и фрањевачки манастир и римокатоличка црква. Из извора је познато да се ту налазило и склониште за губавце, односно лепрозориј. Турци су В. освојили током похода 1463. Према турском попису из 1468/69, пазар В. је имао 220 кућа и 25 неожењених.

С. Рудић

Остаци средњовековног утврђења на брегу изнад истоименог насеља показују да је бедемима била опасана издужена уска зараван на врху брега. У оквиру западног бедема налазила се масивна главна кула, а насупрот њој, са источне стране, друга нешто мања кула сличне основе. У оквиру бедемске ограде постоје и трагови зиданих зграда, који нису истраживани, као и цистерна. Око целог утврђења постојао је ров и земљани бедем са палисадама, који је чинио спољну линију одбране. Не зна се када је утврђење подигнуто, али је сигурно постојало већ у првој половини XIV в. када се у В. налазио двор босанског бана Стјепана II Котроманића. Његов наследник бан Твртко је ту са мајком Јеленом и братом Вуком 1355. издао повељу Дубровчанима. Уз утврђење се налазило и подграђе -- Подвисоки са тргом. Помиње се у документима 1363, 1377. и посебно током прве половине XV в. као место где су босански владари издавали повеље и примали страна и домаћа изасланства. У другој половини XIV в. у В. је подигнут и фрањевачки самостан Св. Николе, који се први пут помиње 1367. Недалеко од В., у Арнаутовићима, налазио се крунидбени и гробни храм босанских владара. Турци су В. заузели 1463. и ту држали посаду првих неколико деценија. Утврђење је напуштено пре 1503.

М. Поповић

ЛИТЕРАТУРА: Х. Крешевљаковић, „Стари босански градови", НС, 1953, I; Ђ. Мазалић, „Високи, босански град средњег вијека", ГЗМС, 1954, IХ; M. Вего, Насеља босанске средњовековне државе, Сар. 1957; Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, Сар. 1961; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сар. 1978; Високо и околина кроз хисторију I, Високо 1984; М. Поповић, „Средњовековне тврђаве у Босни и Херцеговини", ЗИБиХ, Бг, 1995, 1; Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.