ВИШЊИЦА

ВИШЊИЦА, подунавско насеље на источној периферији Београда које припада општини Палилула и нема статус самосталног насеља. Протеже се уз десну обалу Дунава на дужини од око 4 км дуж слепог пута подно стране „теразијске" језерске терасе на висинама 90--120 м. На западу је спојена са делом Београда -- Карабурмом. На источној периферији В. су долина потока Радаман и потез Градина.

С. Ћурчић

Археолошко налазиште римског и византијског периода које се налази на подручју града Београда. У атару села изнад обале Дунава налазe се остаци рановизантијског утврђења -- Castrum ad Octavum. Каструм је подигнут у склопу утврђивања дунавске границе, за владе цара Јустинијана. Познати оновремени хроничар Прокопије први помиње каструм који се налазио на осам миља од Сингидунума, на шта се односи и сам назив утврђења. Археолошка истраживања су вршена 1955. и 1964. Каструм је правоугаоног облика, димензија 180х100 м. Уз западну страну утврђења лежи сада већим делом уништена некропола. Откривенa су укупно 24 гроба, који су постављани у редове. Већина гробова је зидана од опека, док је за четири слободно укопана гроба претпостављено да су млађег датума. Да су на ромејској некрополи сахрањиване и имућне особе потврђују скупоцени гробни прилози, израђени од злата, датовани у VI или прве деценије VII в. На локалитету је откривена и једна касноантичка гробница, са налазом новца III в. На оближњем локалитету Рамадан откривени су остаци великог римског насеља, са налазима новца II и III в. На локалитету Мађарско гробље налази се некропола из XVI--XVII в.

И. Бугарски

У епици В. се јавља са атрибутом „град". На узвишењу Градина је био стари град који се звао В. у којем је живео Филип Маџарин. Причало се да су В. звали „мали Цариград". Испод градине до Дунава постоји „маџарско гробље". Такође, по предању, Кумодраж и В. су најстарија села у околини Београда, будући да су њихови становници учествовали у зидању београдског града. Епика помиње В. као град Филипа Маџарина у једном, односно као град Лазара Вишњевића и његове жене Јеле у другом епском контексту („Змај огњени и Вишњевића Јеле" МХ I, 55). У првом контексту В. је место у епској Мађарској: „Једно проси Вилип Маџарине/ Од Мађарске, од земље богате" (Вук II, 80:10,11).

М. Детелић

ЛИТЕРАТУРА: Ст. Станојевић, Пипо Спано (прилог српској историји почетком XV века), Бг 1901; Р. Николић, Околина Београда, Бг 1903; М. Бирташевић, „Вишњица Castrum Octavum, Београд -- византијско утврђење и некропола", АрПр, 1964, 6; Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју града Београда, Бг 1973; И. Поповић, Касноантички и рановизантијски накит од злата у Народном музеју у Београду, Бг 2001; М. Детелић, Епски градови, Бг 2007.