ВИШЊИЋ, Филип

ВИШЊИЋ, Филип, слепи гуслар (Трнава у Босанском Подрињу, око 1767 -- Грк/ Вишњићево, Срем, 1834). По оцу Вилић, презиме је добио по мајчином надимку Вишња. Ослепео од богиња у осмој години. После 1787. Турци су затрли целу његову породицу. Своју је засновао кад му је било 30. Савременици су сачували опис В. изгледа. Чеда Радишић из Грка, „земљеделац и становник овдашњи", сећа га се као крупног човека, главатог, јаких обрва и бркова, проседих, риђе, дуге, проседе косе, „од чела па до пола темењаче -- ћелав", лица богињавог; „По прсима и плећи необично широк. Прави јунак". Занимљиво је В. тумачење унакаженог лица и слепила. Он окупљеним слушаоцима у Грку прича о својим херојским делима на Равњу. Анегдотски структурирана казивања и епски наративи о тобожњим јуначким подвизима којима се образлаже губитак вида и унакаженост лица представљају расуте фрагменте фиктивне херојске (ауто)биографије слепог гуслара у записима В. савременика. Певајући уз гусле, прошао је Босну, Херцеговину, Црну Гору све до Скадра, а у Србију је доспео са избијањем Првог српског устанка. У избегличком логору крај Шапца био је 1809, а 1810. је опевао победу код Лознице. Међу његовим слушаоцима, који су га веома ценили, били су поп Лука Лазаревић, Стојан Чупић и други устаници, па и сам Вожд.

В. песме о устанку имају око 5.000 стихова. Све их је непосредно од В. забележио Вук Караџић за свога боравка у манастиру Шишатовцу 1815. захваљујући архимандриту Лукијану Мушицком, који му је В. довео. Све осим мотивске песме Лазар Мутап и Арапин испеване су у Срему и забележене вероватно после 1825. То су: Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Бој на Лозници, Бој на Салашу, Кнез Иван Кнежевић, Бој на Мишару, Милош Стоићевић и Мехо Оругџић, Лука Лазаревић и Пејзо, Бјелић Игњатије, Хвала Чупићева, Лазар Мутап и Арапин, Станић Станојло. У Шишатовцу је Вук забележио још четири песме из старије тематике (Опет Свети Саво и Свети Саво и Хасан-паша, Смрт Марка Краљевића и Бајо Пивљанин и бег Љубовић). Песму „о смерти Кулин-капетана", Вук није могао чути од самога Филипа, а објавио ју је у првој „пјеснарици" 1814. О В. стваралачком поступку Лукијан Мушицки оставља драгоцене податке: „Питао с војске пришедше за битку, ко је предводио, гди су били, ко је погинуо, против кога су ишли." Мушицки наводи да В. „пре востанија србског није једну песму сам сочинио. Али с почетка востанија србског почео сочињавати. Кромје њега нико није певао нове песме". Вук је у своме „рачуну од пјесама" из 1833. такође нагласио да је В. епске народне песме о Првом српском устанку сам спевао.

В. је као епски певач израстао из једне древне, богате и плодне традиције. Да слепи гуслар има изграђен комплекс формула и мотивских образаца, богат вокабулар, познавање усмене поетске граматике и усвојену технику епског спевавања као поуздано тло на које се ослања у опевању устаничких догађаја најбоље показују његове старе, прерађене песме. У иначе оскудном корпусу народних песама о највећем српском светитељу Св. Сави В. варијанте се заснивају на житијној књижевности, народним приповеткама и предањима. У песми о смрти Марка Краљевића повезао је његову дубоку људску жал за пролазношћу живота са непролазном епском славом. Нагласио је душевно господство Баја Пивљанина, својствено само великим јунацима.

В. је пре свега певач Првог српског устанка, концентрисан на простор Мачве и Подриња. Историјска објективност и епска одмереност кључне су одреднице В. поетике. Пример је ламент Кулинове каде над погинулим „цветом турске Босне" у песми Бој на Мишару. У В. најзначајнијој песми Почетак буне против дахија Први српски устанак је схваћен као усудна мисао и заветна идеја, као митска „премјена" после које ништа више неће бити исто, а вожд Карађорђе означен као идејни творац Буне. Сурову ратну атмосферу устаничке Србије оплемењује В. епска интерпретација историјске биографије кнеза Ивана Кнежевића. Песма Лазар Мутап и Арапин представља певачев обол косовској легенди, обликованој на врло архаичним премисама. У В. државотворној визији акцентована су два преломна момента у историји српског народа. То су Косовски бој и Први српски устанак. Већ је В. Недић запазио да у В. устаничкој поезији „одјекују косовски одломци".

ЛИТЕРАТУРА: В. Латковић, „Вуков 'рачун од јуначких песама'", у: Ђ. Гавела (ур.), Ковчежић, II, Бг 1959; Н. Љубинковић, „Порекло последње воље султана Мурата у песми Филипа Вишњића − Почетак буне на дахије", ГМКМ, 1962--1963, 7--8; В. Стефановић Караџић, О српској народној поезији, Бг 1964; М. Панић Суреп, Филип Вишњић, живот и дело, Бг 1967; М. Матицки, Епика устанка, Бг 1982; В. Недић, Вукови певачи, Бг 1984; С. Јовановић, Из историје и књижевности I. Сабрана дела Слободана Јовановића, XI, Бг 1991.

Б. Сувајџић