ВИСИТОР

ВИСИТОР, планина у источном делу Црне Горе, у близини границе са Албанијом. Припада динарском планинском систему. Протеже се правцем југозапад--североисток на дужини од око 10 км, а највећа ширина планине је 7 км. То је правац супротан уобичајеним правцима динарских планина јер је на контакту Динарида (Проклетија) са Шарско-пондским планинама (планина Шара). Јужну границу планине чини долина Ључе (притока Плавског језера), источну границу Плавско језеро, Лим чини североисточну и северну границу, а западно је долина Муринске реке (лева притока Лима) и планина Зелетина. У геолошкој грађи В. доминирају зеленкасти, кварцевити и сјајни шкриљци. На неким местима, поред шкриљаца, јављају се еруптивне стене. Највиши делови планине изграђени су од беличастог, једрог и мермерастог кречњака. У нижим деловима има моренског материјала и флувијоглацијалних наноса, а на ушћима притока и река, које се сливају са највиших делова планине у Ључу и Лим, јављају се плавине. В. је планина која се одликује и великим нагибима. Има површина са много обурваних и разбијених блокова („хаос блокова", „море стена"), насталих услед бржег еродирања шкриљаца у подини кречњака у односу на оне изнад њих: ове друге остају без подлоге и обурвавају се. Највише делове В. чине два издужена гребена, између којих је простран цирк. Источни гребен се зове Плана. На њему је и највиши врх В. (2.210 м). Западни гребен назива се Коса и нижи је од Плане. Они су у плеистоцену били захваћени интензивном глацијацијом. Ту су циркови и морене, а највећи ледник је формиран између Плане и Косе. У једном од циркова настало је и Виситорско језеро. У највишим деловима планине извире неколико потока и река. Оне припадају сливовима Ључе и Плавског језера. Најдужа и водом најбогатија река је Муринска: она настаје од више изворишних кракова, који граде изворишну челенку на простору између В. и Зелетина. Највећа притока Муринске реке је Досова река. Северном падином планине тече Пепића река, а у југозападном делу је Мартиновићки поток. У подножју В. смештено је неколико насеља, међу којима су највећи Мурино, Мартиновићи и Брезојевица.

ЛИТЕРАТУРА: М. С. Станковић, „Виситор", Земља и људи, 1975, 25; Б. Церовић, Црногорске планине: одабране планинарске туре, Бг 2002.

М. Бубало Живковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)