ВИШЕСАВ

ВИШЕСАВ, град и тврђава на десној обали Дунава, низводно од ушћа Поречке реке. Први пут се наводи у запису инока из Далше, где се говори како су се он и његова сабраћа склонили у В., због угарско-турских сукоба око Голупца 1428. Споменут је још једном у запису из 1438. и, коначно, у млађим српским летописима као један од градова које је Махмуд-паша Анђеловић заузео 1458. Тврђава је несумњиво старијег датума него што су њени први помени у писаним изворима. Она је штитила источну границу српске државе, која је ту успостављена после 1292. Тачан положај тврђаве није познат, али је извесно да је била недалеко од ушћа Поречке реке у Дунав (испод виса Гребен или код локалитета Градац). Најновија археолошка истраживања на овом подручју и откриће средњовековног насеља насталог на остацима античких утврда и утврђења изграђеног током XIV в. индирекно потврђују овај закључак. На основу линије пружања границе није вероватно да остаци утврђења код Текије одговарају граду В.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг I 1902, VI 1926; Стари српски родослови и летописи, Ср. Карловци 1927.

ЛИТЕРАТУРА: Ст. Новаковић, „Град Вишесав и Видинска област", ГНЧ, 1883, 4; Д. Минић, „Поречка река, средњовековно насеље и некропола", Старинар, 1982--1983, 33--34; С. Мишић, „Топонимија у запису инока из Далше", Црквене студије, 2006, 3; А. Узелац, „Прилози за Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља", Београдски историјски гласник, 2010, 1.

С. Мишић