ВИШЕГРАДСКА БАЊА

ВИШЕГРАДСКА БАЊА, балнеолошки центар, око 5 км североисточно од Вишеграда, у долини Бањског потока (десне притоке Дрине), 2 км од његовог ушћа. Налази се на надморској висини од 414 м. Постоје два извора термоминералне воде, чија је температура 26^26^{о^}С и 34^34^{о^}С. Припада групи земноалкалних хипотерми и хомеотерми. Бањски комплекс се састоји од Горње бање, познате и под називом Соколовића бања, те Доње бање, познате и под називом Кадијина бања. Први хамам са кубетом подигао је Мехмед паша Соколовић 1575, заслужан и за изградњу познатог моста на Дрини код Вишеграда. У хемијском саставу лековите воде доминирају калијум, калцијум, сулфати, натријум и хидрокарбонати, који доприносе лечењу реуматизма зглобова и мишића и последица повреда. Пријатна околина и бујна вегетација условљавају извесну климатотерапију од значаја за превенцију, лечење и рехабилитацију оболелих од астме и нервних болести. Данас постоје смештајни и угоститељски капацитети, као и комплекс за медицинску терапију. Здравствени центар „Вилина влас" ради током целе године.

Ст.еван Станковић

У геолошкој грађи овог простора који припада Унутрашњим Динаридима на површини терена доминирају серпентинити, а у близини постоје и интрузије гранитоидних стена. Вода је по свом саставу хидрокарбонатно-калцијско-магнезијска што указује и на присуство тријаских кречњака у дубљим деловима терена као примарног резервоара ових вода. Воде имају повишену радиоактивност, посебно садржај гаса радона. Температура воде је 34^34^{о^} C. Воде су активно коришћене у турско доба, хамам који и данас постоји датира из друге половине XVI в. Вода се у рехабилитационом центру „Вилина влас" користи за лечење реуматских болести, неуралгије, ортопедских болести и деформитета, гинеколошких обољења, обољења дисајних путева.

З.оран Стевановић

ЛИТЕРАТУРА: Л. Ненадовић, Бање, морска и климатска места у Југославији, Бг 1936; С. Чичић, Н. Миошић, Геотермална енергија БиХ, Сар. 1986; Д. Протић, Минералне и термалне воде Србије, Бг 1995.

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)