ВИШЕГРАД

ВИШЕГРАД, град и центар општине на источној периферији Босне, у Републици Српској, који је смештен уз реку Дрину, код ушћа Рзава. На том месту је долина уска, са долинским дном мале површине, па је у таквим орографским условима могао да се формира само мали град. Услови за формирање саобраћајница такође су ограничени и путеви су везани за речне долине. Долином Дрине изграђен је пут само између В. и Фоче. На том сектору Дрина нема дугачке притоке и градња путева је подразумевала савладавање великих успона. Пут од В. према истоку, ка Ужицу, трасиран је једним делом долином Рзава, а даље прелази превој Шарган (око 900 м). Приликом градње модерног пута висинска разлика је смањена прокопавањем тунела. Пут према западу В.--Сарајево није трасиран долином реке и прелази превој на планини Деветак, висок 1.180 м. Стара ускотрачна железничка пруга трасирана је долином Праче, која је спојена са долином Дрине око 30 км узводније од В. Главни квалитет регионалног положаја В. даје мост преко Дрине саграђен 1571--1577. У условима изразито планинског окружења формиран је мали град, који је 1991. био центар општине површине 448 км² са 163 насеља, у којима је живело укупно 21.199 становника. Само два села су имала више од 500 становника. Град је зачет на алувијалној равни мале површине са леве стране ушћа Рзава, а ширио се по долинским странама на обе стране Рзава и у новије време и са леве стране Дрине. На тој страни северно од В. формирана је мала индустријска зона, а код ње је Дрина премошћена новим мостом. Развој насеља убрзан је градњом моста преко Дрине. Од тада су више активирани стари каравански путеви. Бржи развој уследио је после анексије Босне и Херцеговине 1878, када је у околини изграђено неколико малих индустријских погона, а 1906. и ускотрачна железничка пруга између Сарајева и Ужица. После II светског рата изграђено је неколико фабрика. Године 1991. В. је имао 6.902 становника (50,2% Муслимана и 37,9 % Срба). У непосредној близини моста, на месту где се Бели Рзав улива у Дрину, Емир Кустурица је на Видовдан 2011. почео да зида камени Андрићград који би требало да буде завршен 2014, и који данас у потпуности мења панораму В. и Вишеградског моста.

М. Живковић

Први пут се у писаним изворима помиње 1407. Уз утврђење се развило и подграђе -- Подвишеград. Изглед је познат на основу гравире у Курипешићевом путопису. Утврђење је било издужене основе са две кружне куле на рубовима, повезане бедемом. Једна од истурених кула налазила се на падини изнад десне обале Дрине. Била је кружне основе, пречника 7,5--8 м. Према димензијама и начину градње слична је кружним кулама Добруна. В. је припадао властеоској породици Павловића. Дубровачки каравани су га интензивно посећивали 1433--1437, а када је прешао у руке деспота Ђурђа Бранковића (1448), Дубровчани се жале на царину у њему. Долазак у руке српског деспота била је последица рата са босанским краљем око Сребренице, који је краљ изгубио. У В. се развио трг, на којем се 1449. помиње кнез. Турци су В. заузели сигурно пре освајања Босне 1463. Турски кадија се у њему помиње 1462. После освајања Босне В. је постао седиште истоимене нахије у земљи Павловића, у оквиру Босанског санџака. У њему је било и седиште кадилука земље Павловића и Ковачевића. По подацима османског дефтера из 1468/69. В. је имао 158 домаћинстава (кућа), са 30 неожењених, а по дефтеру из 1485. насеље је имало 208 кућа и 11 самаца. Варошко насеље се делило на Горњу и Доњу варош. Ту се налазио прелаз преко Дрине са скелом, на којем је оствариван приход од скеларине. На овом прелазу је Мехмед-паша Соколовић подигао „на Дрини ћуприју".

С. Мишић

У епици В. се јавља без атрибуције или уз одредницу „град". Старо име града -- Павловина -- долази од оснивача града, средњовековне породице Павловић, у чијем је поседу био у XV в. Као важан прелаз преко Дрине, В. је повезивао Босну и Србију. Пре него што је 1571--1577. подигнут у њему камени мост, прелаз преко Дрине био је на месту званом Стари Брод. У епици је зидање моста преко Дрине у В. („на Дрини ћуприје") обрађено као посебан мотив који је, као и стих 142 (из песме Зидање ћуприје у Вишеграду, КХ I, 3) „Оста данас на Дрини ћуприја", послужио Иви Андрићу за његов чувени роман. Мост је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића, а подигао га је Коџа Мимар Синан. Градња моста, који је дуг 180, а широк више од 7 м, трајала је седам година (довршена 1577). У епици В. се помиње још и као место на путу од Травника до Темишвара у контексту опсаде Темишвара (КХ I, 2) и као место из којег потиче извесни Ахмо у контексту султанове женидбе Леховкињом Маром (МХ III, 5). Песма Ђерзелез Алија и Вук Јајчанин (КХ I, 4) пева о настанку коњских трагова у стени на обали Дрине код В. (када је Алија Ђерзелез прескочио Дрину јер на њој још није било моста).

М. Детелић

ИЗВОР: А. Аличић, Сумарни попис санџака Босна из 1468/69. године, Мостар 2008.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Дубровачка средњовековна караванска трговина", ЈИЧ, 1937, 1--4; А. Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Бг 1950; Б. Купришић, Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију, Сар. 1950; Н. Крешевљаковић, „Стари босански градови", НС, 1953, 1; В. С. Караџић, Српски рјечник, Бг 1969; Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, Бг 1975; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сар. 1978; А. Ресулбеговић Дефтердаревић, Град Вишеград и околина, Бг 2000; С. Ристановић (прир.), Река Дрина и Подриње, Бг 2000; М. М. Коџо, Вишеград у српској и босанској средњевјековној држави, Бг--Вишеград 2003; М. Поповић, „Утврђења у земљи Павловића", у: М. Васић, Р. Кузмановић, Земља Павловића: средњи вијек и период турске владавине, Бл -- Срп. Сар. 2003; С. Мишић, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.