ВИСАРИОН (Бориловић Бајица)

ВИСАРИОН (Бориловић Бајица), митрополит црногорски (? -- ?, 1692). Помиње се 1682. у натпису на митри Цетињског манастира, као „владика скендеријски". Могуће је да се на њега односи запис о градњи цистерне за воду у Хиландару, још пре 1682. Сматра се да је већ као митрополит црногорски био аутор краћег записа у којем је исказао народно одушевљење у вези са доласком аустријске војске на Косово и у Пећ, током Бечког рата (1683--1699). Купио је рукописну књигу Житије светога Григорија и наручио божанствену службу, која је донета на Цетиње после његове смрти. За митрополита црногорског посветио га је у Пећи патријарх Арсеније III Црнојевић (1685). Црну Гору је затекао опустошену после похода Сулејман-бега Бушатлије 1685. Наставио је политику митрополита Рувима (умро јануара 1685) и залагао се за сарадњу са Млетачком републиком. После пораза на Вртијељци (1685) укорио је све оне који су се покорили Сулејман-бегу. Поред Бокеља и ускока, око 300 Црногораца учествовало је септембра 1687. у млетачком заузимању Херцег Новог, последњег турског упоришта у Боки. Црногорци су 1688. одбацили покорност турској власти и прихватили млетачко покровитељство. В. је исте године на Цетиње довео одред Млечана, који су Црногорце, своје савезнике, претворили у поданике. Крајем 1689, несвестан да се нашао у жаришту млетачко-хабзбуршких суревњивости у Морејском рату, на Цетиње се краће време склонио патријарх Арсеније III Црнојевић, настојећи да избегне турску одмазду. В. је умро 1692, два месеца пре новог Сулејман-беговог похода на Црну Гору и неславног повлачења млетачког одреда са Цетиња.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Н. Томић, Патријарх Арсеније III Црнојевић, Бг 1906; Ј. Н. Томић, Црна Гора за Морејског рата (1684--1699), Бг 1907; Историја Црне Горе III/1, Тг 1975; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Ж. Вујадиновић