ВИСАРИОН

ВИСАРИОН, монах, проповедник, светац (Мајдан, Босна, 1714 -- Куфштајн, Аустрија, 1746). Oд детињства побожан и склон молитви, у седамнаестој години одлази на поклоничко путовање у Свету Земљу. У манастиру Св. Саве Освећеног у Палестини замонашен је оставивши своје крштено име Никола. Пропутовао је света места на истоку, Свету Гору, српске манастире по Славонији и у манастиру Пакри посвећен у чин јерођакона, потом у чин јеромонаха. Постао је познат по светом животу, говорничком дару и моћи убеђивања у личним контактима. Поклонио је једну књигу патријарху Арсенију IV и добио благослов да поново путује у Свету Земљу. Када се 1742. вратио, патријарх Арсеније га је послао у Ердељ и Трансилванију да мисионари међу Румунима које је унија све више нападала. На једном брду у околини Липова на домаку Ердеља подигао је дрвени крст и испосницу и проповедима привукао пажњу православних. Долазили су из удаљених места да га виде и слушају иако је слабо знао румунски језик, а многи унијати вратили су се у православље. Путовао је по Ердељу и проповедао. Уплашене за успех уније, римокатоличке и државне власти су га 1744. ухапсиле, а патријарху забраниле да шаље монахе који ће се борити против уније. Патријарх се правдао да га је послао да скупља милостињу, али је по свом чину имао право и обавезу да у проповедима брани своју веру не нападајући ничију. Позивајући се на српске привилегије, тражио је да му га пошаљу да му он суди. Прво је утамничен и мучен у граду Сибин, али је на интервенцију руског посланика пуштен. Убрзо је поново ухапшен и вођен по тамницама у Деви, Темишвару и Раабу, а на крају у злогласну тамницу Куфштајн у Тиролским планинама у Аустрији, где је умро. Румунска црква га је 1950. прогласила за исповедника вере и новомученика, а Српска црква га 1962. уписала у месецослов светих 21. октобра по јулијанском календару. У Србљаку је штампана служба коју су са румунског превели Митрофан (Кодић) и Василије (Вадић), тадашњи професори богословије а садашњи епископи, а њен писац није наведен. С обзиром на то да је скоро проглашен за свеца, још је реткост у ликовном приказивању.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, „Прилози историји одношаја наших с Румунима у XVIII веку", СрС, 1906, 1; Ј. Поповић, Житија светих за октобар, Бг 1977.

Р. Милошевић