ВИРТУЕЛНОСТ

ВИРТУЕЛНОСТ (лат. virtualis: изузетан, посебних особина), у уметности, одлике и квалитети уметничког дела који нису објективно дати или стварни, него могу бити схваћени и појмљени као такви. Виртуелно уметничко дело користи видове виртуелне стварности произведене дигиталним средствима. Термин подразумева „виртуелну стварност" у најширем смислу, која обухвата видове софтверских симулација, компјутерски генерисаних представа и тродимензионалних (3D) симулација или илузија стварног света. У масмедијској култури најбољи примери су филмови Матрикс и Аватар или видео-игре. Такође, назив за оне видове уметничког израза који настају и постоје у просторима компјутерске симулације, сајберпростору, тј. виртуелној стварности. То су „екранске слике" или уметнички изрази и дела који се генеришу новим технолошким, електронским, компјутерским средствима од 80-их година ХХ в., а задобијају вођство над материјалним и конвенционалним облицима уметничког изражавања почетком XXI в. В. је један од најкарактеристичнијих видова постмодерне у уметности, којом се са аспекта филозофије и теорије симулација баве Пол Вирилио и Жан Бодријар. Бодријар наводи да представа или репрезентација полази од принципа еквивалентности знака и стварног, а симулација, насупрот томе, од утопије принципа еквивалентности, од радикалне негације знака као вредности. У српској уметности пре 2000. истичу се радови Јована Чекића, а после 2000. Зорана Пантелића (kuda.org), групе „Urtica", Наташе Теофиловић, као и извесног броја младих уметника.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Бодријар, Симулакруми и симулација, Н. Сад 1991; П. Вирилио, Машине визије, Н. Сад 1993; O. Grau, Virtual Art: From Illusion to Immersion, Cambridge Mass 2003; F. Popper, From Technological to Virtual Art, London -- Cambridge Mass 2007.

Л. Мереник