ВИНТЕР, Франц Густав

ВИНТЕР, Франц Густав (Winter, Franz Gustаv), инжењер (Беч, 1829 --– Србија, пре 1909). У Србију дошао 1866, а већ следеће године радио у Mинистарству грађевина Кнежевине Србије као сарадник по уговору, потом као окружни инжењер у Крагујевцу и Београду, на пројектовању и трасирању прве железничке пруге у Србији (1881). Био је распоређиван у Алексинац, Ниш и Београд. Године 1890. био је шеф Санитетског одељења Дирекције Српских државних железница и ванредни члан Главног Санитетског савета Дирекције. Пензионисан је 1899. Поред рада на железници, укључио се у грађевинско уређење Србије. У Београду је израдио Први парцеларни план града, који је унет у постојећи Јосимовићев план, а преузет је и у Зарићев план. Израдио је и Регулациони план вароши Ниша (1878), који се и данас назива Винтеров план. Извео је регулациони план Трстеника и план тамошње нове школе „Свети Сава" (1873). Министарство грађевина га је 1890. упутило у Врњачку Бању, где је дао основ за подизање Бање (1891). По његовом плану израђен је 1892. Курсалон са чесмом за пиће топле минералне воде, мањим покривеним шеталиштем и салоном за одмор. Kao пријатељ генерала Јована Белимарковића, надзирао је градњу његовог летњиковца у Врњцима. Израдио је и низ других планова бањских објеката (саобраћајнице, паркови, шетачке стазе, стаклене баште, регулације Врњачке реке и план доградње и адаптације Народне гостионице). Његова породица оставила је видног трага у животу Србије. Његови синови су дипломата Рудолф (Рајко Винтровић), ветеринар Рихард (Радомир Винтеровић) и правник Љубиша, а унук је новинар, писац и преводилац Александар Видаковић.

ДЕЛА: „Покушај пројекта за грађевинско уређење у Србији", Отаџбина, 1882, 10--10–11; „Каква треба да буде железничка саобраћајна политика Србије", Отаџбина, 1887, 18--18–19.

ЛИТЕРАТУРА: В. Шолаја, А. Магдић, Инжењери у Књажеству/Краљевини Србији од 1834. године до завршетка Првог светског рата, Бг 1994; С. Јањић, Сећање за будућност: од првог гвозденог пута до модерне железнице у Србији и Југославији 1880--1880–1995, Бг 1995; М. Р. Југовић, Инџинири у окружју крушевачком 1834--1834–1924, Бг 1996; Ј. Боровић Димић, Вода у традицији и животу Врњачке Бање, ВБ 2001; Инжењер Франц Винтер и Србија као копча Европе и Истока, ВБ 2013.

Јелена Боровић Димић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)