ВИНОГРАДАРСКА СЛАВА

ВИНОГРАДАРСКА СЛАВА, празник виноградара широм Србије, који се, уз славски обред, прославља на дан Св. Трифуна, 1/14. фебруара. Св. Трифун се прославља као заштитник виноградара и вина, а тим празником започињу пролећни празници и нови аграрни период. Св. Трифун је рођен у Кампсади у Фригији (Мала Азија), а због посвећености и проповедања хришћанске вере погубљен је 250. н.е. За живота народ га је поштовао као великог исцелитеља. У народу се верује да су од смрти Св. Трифуна нестале све спољне штеточине винограда попут инсеката. Према другом предању он је, због своје љубопитљивости, несмотрено одрезао себи нос косиром. Додати су му различити називи као Трифундан, Тривундан, Трипул, Трива, као и надимци Зарезач, Заризој, Орезач. Без обзира на постојеће варијанте у називу празника, виноградари широм Србије славе овај дан као своју славу. Обичаји су махом исти или слични у крајевима где се гаји винова лоза: пошто свештеник освети воду, домаћини колективно одлазе свако у свој виноград и симболично орезују један или три чокота. У Тимочкој Крајини у ритуалу су учествовале и трудне жене, ради плодности и доброг рода грожђа. Има крајева у Србији где се в. с. колективно празнује тако што након литургије у парохијској цркви сви домаћини одлазе заједно са свештеником у винограде. Пошто се благосиљају виногради и обави обред сечења славског колача уз кума и колачара, домаћина в. с., врши се симболично орезивање чокота, након чега следи заједничка гозба (Лесковачко Поморавље, Неготинска, Тимочка Крајина, Фрушка гора). У неким крајевима Србије (нпр. Неготинска Крајина) свако домаћинство које гаји винову лозу поводом в. с. припрема гозбу, дочекује госте и празник Св. Трифуна доживљава веома свечано. У народу се сматра да су чокот и вино симболи живота и спасења, тј. представљају принцип „горњег света", па су и гозбе манифестни облици захвалности Богу у облику в. с.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Шкарић, Живот и обичаји „Планинаца" под Фрушком гором, Бг 1939; М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Бг 1990; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија, Бг 2001; М. Недељковић, Српски обичајни календар за просту 2010. годину, Бг 2009.

В.есна Марјановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)