ВИНО ЖУПА

ВИНО ЖУПА, предузеће за производњу и промет вина, алкохолних пића, сокова и концентрата, са седиштем у Александровцу. Поред производње вина бави се и производњом широког спектра прехрамбених производа и производа од дрвета и метала, обавља земљане, грађевинске, инсталационе и завршне радове, различите трговинске делатности (трговина на велико и мало и послови посредовања), те послове превоза и складиштења.

Предузеће је основано 1. VIII 1956. када се девет земљорадничких задруга удружило у Савез земљорадничких задруга В. Ж., чија је основна делатност била откуп и продаја вина и ракије у ринфузном стању. Основу изградње фабрике и њен најстарији део представља подрум за производњу алкохолних пића (вина и ракија), чији су прерадни капацитети у почетку износили 4.500 т грожђа, а у њему су радила 54 радника. У периоду 1971--1974. предузеће послује у оквиру система Интерекспорт -- Београд, под називом Инекс Вино Жупа, а од 1975. под називом Вино Жупа Александровац. Од 1989, због усклађивања с променама законских прописа, отварања продавница и регистрације извоза, послује као друштвено предузеће са потпуном одговорношћу. Током 90-их година предузеће запада у тешкоће, проблеми у пословању се кумулирају, а 1996. покренут је стечајни поступак. Он је обустављен 1999, а 2002. предузеће купује конзорцијум физичких лица и оно од тада послује као акционарско друштво. Куповином Повардарја из Неготина на Вардару (Македонија) и мостарског Хепока, В. Ж. је 2008. постала регионална компанија и већински власник предузећа Винарска визба Повардарје (93,25%), Фруто Вино Жупа -- Блаце (100%) и Жупа -- дрво стил, Хепок -- Мостар (33%).

Првих десетак година В. Ж. је имала само производњу алкохолних пића, a складишни капацитет бетонских цистерни био је 3.574.400 л. Постојали су врионица, две муљаче, три пресе, неколико пумпи и два наплавна филтера с кесама. С развојем предузећа изграђен је много савременији и опремљенији подрум, те рампа за пријем и прераду грожђа са шест муљача које могу да приме и прераде 120 вагона грожђа за 24 сата. У функцији су две линије за оцеђивање и пресовање добијеног кљука, те цистерне за ферментацију шире, које имају капацитет 8.560.000 л, а опремљене су системом за хлађење који омогућава контролисану ферментацију. В. Ж. је власник највеће винске цистерне у свету капацитета 5.600.000 л. Укупни капацитети подрума за прихват, негу и чување вина и јаких алкохолних пића чине 132 бетонске цистерне обложене полиестером и 70 инокс цистерни укупне запремине 25.500.000 л. Подрум је опремљен најновијим наплавним филтерима са ситима, као и вакуум филтерима, што омогућује квалитетнији рад. У склопу подрума ради лабораторија, дестилерија са капацитетом прераде 120.000 л сировине за 24 часа. Да би добило још боље карактеристике, вино одлежава у Barrique подруму у храстовој буради. Као резултат континуираног улагања у Подрум, а нарочито у технологију производње вина, производе се препознатљива вина која се сврставају у сам врх српског винарства, као и квалитетне воћне ракије. Као један од водећих произвођача у овом сегменту српског тржишта, В. Ж. вина продају се и у другим земљама, међу њима и у Русији.

Године 1962. почела је с радом и фабрика воћних сокова, чиме се проширио асортиман производа који је нуђен тржишту. Већ 1963. почело се с припремама за прелазак са дотадашњих 20.000 т на прераду 38.000 т свих врста воћа. Нова фабрика воћних сокова и концентрата пуштена је у рад 1967. Производња воћних сокова и нектара постала је највећи део производње В. Ж., а бренд Ла Вита је познат и признат не само у Србији. У фабрици сокова производе се и газирани и освежавајући воћни напици. Велик значај има и производња воћних каша, концентрованих воћних каша и воћних концентрата који се користе у сопственој производњи, али се њима снабдевају и други произвођачи. Савремена италијанска производна линија „AsepsystemS", с капацитетом прераде 10 t/h свежег воћа, инсталисана је 2008. и на њој се производе воћне каше и концетрисане каше од јабуке, крушке, јагоде, малине, купине, брескве, кајсије, шљиве и вишње. Модерна фабрика воћних сокова, концентрата и асептик каша, великих прерадних капацитета, дефинишe В. Ж. као великог произвођача за чијим производима и полупроизводима постоји интересовање у великом броју европских и прекоокеанских земаља. Савремена пунионица за сокове опремљена је Тетрапак машинама A 3 FLEX и линијом за пуњење воћних и газираних напитака у ПЕТ амбалажу. У две хладњаче у Александровцу и Брусу, опремљене најновијом опремом (избијачице коштица, уређај за оптичко пребирање воћа OPTYX и сл.), В. Ж. има и складишне капацитете од 7.000 т смрзнутог воћа и један је од водећих извозника смрзнутог воћа у земље Европе и Америке. Асортиман производа је значајно повећан и константно се шири. Физички обим производње повећан је 10 пута у односу на најуспешнију годину постојања предузећа пре приватизације (1981). Успон је праћен и повећањем броја запослених (1.500), њиховом квалификационом структуром и зарадама. Постојећа фабричка лабораторија за физичко-хемијска микробиолошка испитивања прерасла је у акредитовану институцију која се бави научноистраживачким испитивањем не само за потребе В. Ж., него и за државне органе и страна правна лица (око 200.000 анализа годишње). Од возног парка направљен је Лидер транс трејд, који се бави транспортом и шпедицијом.

Међу многим признањима која је В. Ж. освојила на домаћим и страним сајмовима и изложбама, најзначајнија су: Велики пехар апсолутног шампиона квалитета за јака алкохолна пића (2004), за производњу воћних сокова (2006), за производњу воћних сокова, нектара, сирупа и концентрата, као и за прераду воћа и поврћа (2007); сребрни шампионски пехар за шири асортиман производа (2004); три шампионска пехара (2008) за три категорије производа (Воћни сокови, сирупи и концентрати, Алкохолна пића и Производи од воћа и поврћа) на пољопривредним сајмовима у Новом Саду; велика златна, две сребрне и две бронзане медаље за Јака алкохолна пића на Међународном сајму ГАСТ у Сплиту 2009. В. Ж. је 2008. добила признање „Капетан Миша Анастасијевић" које Привредна комора Србије додељује за најуспешније предузеће у Србији у области аграра, а исте године додељена јој је и Плакета Привредне коморе Србије за укупан допринос развоју привреде.

ИЗВОР: Архива предузећа; Процена вредности капитала предузећа „Вино Жупа" -- Александровац**,** Бг 2002.

Р. Буквић