ВИНКОВАЧКА ШТЕДИОНИЦА

ВИНКОВАЧКА ШТЕДИОНИЦА, основана 1876. у Винковцима. Након значајних историјских догађаја, средином и у другој половини XIX в., у измењеним политичким, социјалним и привредним околностима, српско становништво на подручју тадашње Хрватске и Славоније почиње да се афирмише у трговини и занатству, а у његовим рукама концентрише се значајан капитал. У том периоду оформљују се прве српске новчане установе на тим просторима. Правну основу њиховом оснивању чинили су, од 1844. до 1875, аустријски Штедионички регулатив, од 1875. угарско-хрватски Трговачки закон и угарско-хрватски Закон о кредитним и занатским задругама од 1898. Међу првим новчаним установама била је Земунска штедионица основана 1867, а само две године касније основане су још две новчане установе, Штедионица у Вуковару и Митровачка штедионица у Митровици (данашња Сремска Митровица). Током 70-их година XIX в. број новчаних српских установа стално расте, па се 1872. оснива Румска штедионица, 1875. Српско есконтно деоничарско друштво у Митровици и 1876. В. ш. у Винковцима. Располагала је почетним капиталом од 420.000 тадашњих динара, деоничком главницом од 60.000 круна, подељеном у 600 деоница по 100 круна. Њен председник био је Гига Рајић, а директор Миленко Јовановић. О делатности ових српских новчаних установа, непосредно по њиховом оснивању, сачувано је релативно мало података. Ипак, извесно је да су непрекидно деловале до почетка XX в. Наиме, 80-их година, када се на територији данашње Војводине оснива још пет нових штедионица, штедионице су биле најраспрострањенији и готово искључиви облик организованог деловања капитала и новчаног пословања Срба у јужним покрајинама Аустроугарске. У наредном периоду, све до I светског рата, опште привредне прилике у целој монархији биле су доста стабилне, у ствари то је било доба без већих друштвених потреса у Аустроугарској, а међународна кризна политичка збивања, крајем прве и почетком друге деценије XX в., нису значајније утицала на банкарство и његово пословање у целој држави, па ни на делатност српских новчаних установа. Успехе у свом раду бележила је и В. ш. тако да је њен биланс у 1908. износио 1.076.963,77, у току 1909. остварен је целокупни промет од 2.354.234,62 круне, а у 1910. забележен је пораст на 2.481.186,38 круна. Њен резервни фонд са дотацијом из 1911. износио је 110.799,37 круна, засебни разервни фонд 23.508,89 круна. Дивиденда за 1909. била је 32,96, а за 1910. 30,60 круна по деоници.

ЛИТЕРАТУРА: Српски компас, Земун 1909, 1911/1912; Н. Л. Гаћеша, „Српске новчане установе у другој половини XIX и почетком XX века у Хрватској и Славонији", у: В. Крестић (ур.), Зборник о Србима у Хрватској, 4, Бг 1999; Д. Војводић, Знаменити Срби винковачког краја, Н. Сад 2004.

В. Марлог