ВИНКОВАЧКА КУЛТУРА

ВИНКОВАЧКА КУЛТУРА (Винковачка група), регионална појава раног бронзаног доба у оквиру великог културног комплекса Шомођвар--Винковци, који се простирао у Трансданубији, Славонији, Срему, Србији, деловима Босне и Црне Горе, а захватао је и Румунију. Појам је 1966. на основу резултата ископавања локалитета „Тржница" у Винковцима одредио Стојан Димитријевић. Винковачка група је настала на традицијама касноенеолитског вучедолског комплекса уз мешавину са новим елементима које доноси бронзано доба. Главни сремско-славонски локалитети су насеља у Винковцима, Град у Илоку, Пећина у Врднику, Градина на Босуту и Градац у Белегишу, док се у централној Србији, где се запажа одређена локална боја, истиче насеље на градини у Остриковцу код Јагодине. Насеља су подизана махом на узвишењима, начин сахрањивања је познат по малом броју гробова (Бела Црква, Белегиш), али се чини да је у употреби било и спаљивање у урнама и инхумација у згрченом положају. Група је најбоље позната по керамици -- јављају се зделе у више варијаната, плиће и дубље („терине"), крчази са цилиндричним вратом и биконичним трбухом, пехари са дршком испод обода и наглашеним трбухом, витки цилиндрични судови са две мале вертикалне дршке уз обод, лонци, питоси итд. Украшавање керамике је веома ретко (метличасти мотиви), што се може објаснити презасићеношћу орнаментиком керамике у претходном периоду и тежњом за јасним и чистим формама. Хронолошки цео комплекс Шомођвар--Винковци се ставља у рано бронзано доба при чему постоје временска преклапања са ранијим културама -- вучедолском у првом реду, али и оним нешто млађим, као што је ватинска.

ЛИТЕРАТУРА: С. Димитријевић, „Археолошка истраживања на подручју винковачког музеја", Acta musei Cibalensis, I, Винковци 1966; М. Гарашанин, „Винковачка група", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Бронзано доба, Сар. 1983; N. Tasić, „Die Vinkovci-Kultur", у: Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckens und Nordbalkans, Bg 1984; M. Стојић, „Праисторијско налазиште Ђула у Остриковцу", Балканика, 1989, 20.

Р. Васић